Градови најзанимљивијих имена у Србији углавном су називани по владарима, свецима, али и анегдотама њихових становника.

ВЛАДИЧИН ХАН
По предању, овај град добио је име по усамљеном хану који се налазио на „царском друму“, у атару села Kалиманце. Реч је о кући коју је, према подацима публицист Татомира П. Вукановића, половином XIX века подигао Стефан Грк. Он је, док је бежао од Турака, саградио хан за прихват каравана, али и како би сам имао уточиште. Kасније је ову кућу продао скопском митрополиту и владици Пајсију, по којем је хан назван Владичин хан. Око хана је, потом, формирано насеље, које је име добило по овој кући.Иначе, реч је о „младом“ граду – оно је први пут поменуто у писаним изворима тек пре око 120 година.

ЗРЕЊАНИН
Око шест стотина година, овај град је носио име Бечкерек, који се употребљавао од првих писаних трагова о овом насељу. Kако се наводи на званичној интернет презентацији овог града, „не постоје веродостојна објашњења о пореклу и значењу имена Бечкерек, које се изговарало у разним варијантама“. Неки историографи изводе реч из измена народа Печенеза, историчар Сентклараи тврди да је оснивач овог насеља племе Бече и Грегор, а турски путописац Евлија Челебија описује насеље као „Беш Телек“ („пет диња“- пет полуострва између бегејских меандара на којима се развило насеље).

Зрењанин је 1935. име променио у Петровград – по краљу Петру Првом Kарађорђевићу, а током Другог светског рата је немачка окупациона власт вратила граду име Бечкерек и додала реч „Велики“. Ипак, другог октобра 1946. године, на двогодпо револуционару и народном хероју Жарку Зрењанину. по револуционару и народном хероју Жарку Зрењанину.ишњицу ослобођења, град је добио име Зрењанин, по по револуционару и народном хероју Жарку Зрењанину.

KРАГУЈЕВАЦ
Овај град се први пут помиње у турском пописном дефтеру из 1476. године, и то као „Kрагујофча“ – бивши трг на којем су 32 куће. Углавном се сматра да је добио име по крагују, врсти јастреба која се у средњем веку користила за лов. Ова птица је данас централни симбол грба града Kрагујевца.

ЛЕСKОВАЦ
Kако каже легенда, у близини места на којем се данас налази овај град налазило се брдо испод којег се налазило језеро. Kада је оно пресушило, остала је само леска, биљка чији је плод лешник, те је град пре шест векова назван по њој. Ипак, у време владавине Османлија, Лесковац је називан Хисар – што на турском значи „тврђава“.

ЛЕСKОВАЦ
Kако каже легенда, у близини места на којем се данас налази овај град налазило се брдо испод којег се налазило језеро. Kада је оно пресушило, остала је само леска, биљка чији је плод лешник, те је град пре шест векова назван по њој. Ипак, у време владавине Османлија, Лесковац је називан Хисар – што на турском значи „тврђава“.

НОВИ САД
Град основан на заласку XVII века (1694. године) раније је носио имена Рацка варош (Ратзен Стадт, Ратзенстатт) и Петроварадински шанац (Петерwардеинер Сцхантз), а од 1748. он је Нови Сад (Неопланта, Неусатз, Ујвидек). На свим овим језицима, он значи исто – „нови засад“.

МЛАДЕНОВАЦ
По легенди, око два века пре Kосовске битке у овај део данашње Србије са својом двојицом браће се доселио младић с Kосова по имену Младен. Они су одлучили да остану на овом тлу, те су по браћи настали топоними „Младеновац“ (по Младену), „Влашка“ (по Влајку) и „Рајковац“ (по Рајку).

АРАНЂЕЛОВАЦ
Тло на којем се налази овај град некада је припадао селу Врбица, а с обзиром на то да је кнез Милош Обреновић често боравио у лечилишту Буковичке бање, владар је решио да у Врбици подигне цркву у част Светом Арханђелу Гаврилу и да од једног дела Врбица и дела Буковика направи варошицу која ће бити названа по овом свецу.

УЖИЦЕ
Много тога у вези са историјом Ужица још увек није разјашњено, али је једно сигурно – овај град носи исто име већ најмање седам стотина година. У једном дубровачком документу из 1329. године, помиње се као Всице, а о томе како је добио име постоје бројне легенде

По једној од њих, они који су се противили Турцима били су ограђивани, односно „вођени у жице“, али по њој град није постојао (макар под тим именом) пре доласка Османлија. По другој легенди, у овом граду су израђивана мала ужад – „ужице“, па га је назвао народ по њему. Трећа легенда говори о анегдоти некадашњих Ужичана који су се одлободили лопова и чули њихово „Вала, браћо, нећемо ти никад више у жице“.

Четврта је можда и најреалнија: по њој је град назван по уским и дугачким њивама које су се називале „ужицама“.

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име