Милева Лела Алексић: ДРУГОВАЊЕ (први део)

0
Зима је дебелом белом поњавом покрила њиве, дворишта и кровове сеоских кућа. Дарежљиво је окитила стрехе амбара, качара, салаша...Зацаклиле се леденице, као заљубљене девојачке...

Милош Димић: Господе, само реци реч!

0
Господе, само реци реч и све биће по насветијој Твојој вољи, Боже! Човекољубиви Бог помоћи ће ако имамо вере која све може! Речју Господњом мења се природа, најснажнији ветрови...

Милош Шуљагић: ВЕРА

0
У смеху сам упознао Милост радости Плови изнад духа Срећни чардак Кад га изгубимо Из вида Где ће се наћи У јаду кајања Изгради ми чардак Од сувога злата Пловићу морем До крајњег издаха Златном чашом Кротити...

Саша Маринковић: Свети Алимпије Столпник

0
Када ти ни до чега није, око тебе све зло се свије, а у недра мука збије, Душа ти, бол несношљив крије, Хиз лице, поток суза, лије... Знај, ниси...

Књижевник Срећко Алексић: Остало је

0
Остало је мало речи у згужваним писмима неке слике из детињства на прашњавим разгледницима у једва чујни шапат за изгубљеним временима. Остало је време без времена суза у оку весеља и...

Саша Маринковић: Владика Николај Велимировић

0
Имадосмо владику, необичног сјаја Кога српство памти, а ретко велича Убого чељаде из још скромнијег краја Надарено дете из села, Лелића.   Но, Бог увек зна шта од људи...

Ђакон Павле Љешковић: ПОЈАЦ

0
"Професоре, набавио сам све нотне записе Барачког, Ластавице и Козобарића! Сачувао сам их у ПДФ- у! Процијенио сам да ми треба највише пола године...

Милош Димић: Христос куца на врата срца

0
Када Христос на врата срца покуца, требало би их истог трена отворити јер сваку душу која у патњама грца само ће Господ утешити и одморити! Господ нас жели,...

Борислав Пекић: СВРХА УСАМЉЕНОСТИ И САМОЋЕ

0
У усамљeности бићe сe нашe кондeнзујe. Њeгова спeцифична тeжина постајe вeћа и њeгово самоосeћањe – интeнзивнијe. Усамљeност јe врста суда за фeрмeнтацију личности. Бeз њe...

Књижевница Марица Ћировић: АЗ БУКИ

0
Ту где се ветар пресвлачи звезде ничу из клица ноћи увек плачем кад склопим очи на раздрумљу скитачких путоказа окачен венац белог лука вијори да се памти и не буде никад...

ИЗДВАЈАМО