Успењска награда Ђорђу Брујићу
Пјесник Ђорђе Брујић, који живи и ради у Подгорици, овогодишњи је добитник Успењске награде Удружења књижевника Републике Српске – Подружница Бањалука и Српске православне...
Наташа Ђолић: Сигурно једро, мирно море
Баршунасте барице радости мрешкају се око мене .
Топла пролећна киша заспала је у наручју
избледелог дана.
Негде даљином плима грмљавине запљускује
тврдоглаве пропланке
откинутих мисли.
Акорди захвалности
поигравају у лековитом
бујању...
Милош Димић: Мошти Светог Александра Свирског
Мошти Светог Александра Свирског
сведоче славу светитеља Божијих
које је прославио живи Христос Бог
што извире силу из моштију нетљених!
Светитељ Христов је задивио одиста
научнике које нису никако...
Чедна Радиновић Лукић: Недостајемо…
Кишне капи умеју лепо да ћуте ,
неслано се поиграју ,
романтично освежење наизгледно,
реалност сурова огорченост врати.
Мучење питањима узалудним,
разоткривање амбиција, страхова разних,
ни машта најбујнија да те...
Борис Косовић: УСТИХНУЛА
Остихотворих те у ватру...
А, стих ти потом ражалостих
вихоровима дистрофије.
О, дивно ми стихостворење...
Песма је спруд о који сатру
сва стиховања се гордости.
Ја постих спев где звука...
Жељка Башановић Марковић: Моравска прича
Кажу да се човек учи док је жив.
Слаба је то вајда за неке људе, једноставно се врате, тамо на „онај свет“ или како год...
Милош и Марија Димић: Дете је живо од тренутка зачећа
Заиста не постоји већи благослов и срећа
него када се дете роди и на свет дође,
оно је живо од самог трена зачећа,
а до порођаја девет...
Узми одар свој
21. вијек, Хришћани чекају други Христов долазак, Јевреји чекају први, стрпљиви су, Муслимани не чекају ништа, Будисти медитирају, не интересује их то.
Христос је цијело...
Милица Миленковић: БОЖИЋНИ КОЛАЧ
Мајка ће, о Божићу,
прсте у њиву
у семе
у жито
да умеси мушку снагу
воденицу
точак и камен.
Мајка ће, о Божићу,
волове у јарам
кућу крај друма
змију под амбар
мртве под праг.
Мајка...
Ако се свет не врти око мене — коме онда служи?
Ја, центар свега
(како сам престала да верујем у своју непогрешивост- бар повремено)
Живим, признајем, као да сам метафизички центар сопствене стварности. Не у неком разузданом...






