Десанка Максимовић: ПОМИЛУЈ БОЖЕ

0
Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа, ишчезли као осмех тих међу звездане светове. Помисли, Боже, на њих у час кад просипаш цветове поврх кутова свих. Заклони, Боже благи, својим...

Петар Петровић Његош: ЧОВЈЕК ОРГАН ДОСТА СЛАБИ ИМА…

0
Човјек орган доста слаби има да изрази своје чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да обелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша слаба чувствовања, спрам онога...

Александар Тишма: УТЕХА

0
Остати у малом граду где смо рођени то значи моћи несметано замишљеним очима пратити мене вољених ствари: лињање кућа у којима смо некад с оцем и мајком становали, пуцање дрвета дуж ђачког шеталишта, брижно сивљење поудаваних девојака.  

Владислав Петковић Дис: ЊЕНО ИМЕ

0
Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.   Видети нећу...

Димитриј Лихачов: Срећу достиже онај ко настоји да усрећи друге и ко је способан...

0
Шта је најважније у животу? Најважније може бити нешто своје, индивидуално, непоновљиво. Али свако мора имати то најважније. Живот не треба трошити на ситнице,...

Јадранка Бежановић Совиљ: Оглас

0
Дајем часове туге, очаја и безнађа! Успешно убијам сваку наду, трачак сунца у Вама, а доживотно гушење радости и свих људских вредности је моја...

Лабуд Н. Лончар: Нови дан…

0
Нови дан сам собом започео, Челом подне исправио Ногом босом сјенку миловао У зли час се, себи, повраћао   Нови дан сам собом започео Истог часа таму угледао – Птице су...

Момо Kапор: Тражи се реч

0
Тражи се она реч што ми је већ данима наврх језика, а никако да је изговорим, и, можда, напишем. Тражим већ годинама ту страшно важну...

Владан Јевтић: САНТА МАРИЈА ДЕЛА САЛУТЕ

0
Једну од најпознатијих и најпрепознатљивих цркава Венеције - Santa Maria della Salute, ми, Срби, обично вежемо за једну од најлепших српских песама, за Лазу...

Десанка Максимовић: Блажени они који воле

0
Блажени они што воле звезде уместо злата, мирно ће оставити земљу, смешиће се кад иду сенком туђих палата. Блажени занесењаци што у земљи бораве сна, радостима...

ИЗДВАЈАМО