Саша Недељковић: Бал словенских народа Соколске жупе Београд марта 1938
Соколска жупа Београд сматрала је да су друштвени односи у соколским редовима трпели због недовољне повезаности. Жупа је желела побољшање односа и стварање приснијих веза међу соколима и осталим факторима друштвеног живота. Зато је ...
Проф. др Ксенија Кончаревић: ЊЕГОШ И РУСИЈА (ДРУГИ ДЕО)
У „Пустињаку Цетињском“ има и занимљива ода царевићу Александру (будућем Александру II), коме владика Раде жели: „... Расти брже, Александре,
славенскога рода Сунце! ...“, па га позива: „Буди правах славенскијех уздизатељ и штит тврди“, и...
Време када су Београд и Багдад били у истој држави
Београд и Багдад су тад били у истој држави а 10.000 Срба из Београда пешке је кренуло на пут дуг 1.000 км ка Цариграду.
Пут су прешли за 2 месеца, са собом су носили само...
Саша Недељковић: Соколски старешина ЂУРА ПАУНКОВИЋ
Ђура Паунковић рођен је 8 августа 1877. Гимназије учио је у Београду, Крагујевцу и Крушевцу. Као гимназијалац са 17 година ступио је у редове Српског сокола у Крагујевцу 1894. После две године је матурирао...
Свештеник и академик Радослав Грујић – пронашао земне остатке цара Душана, а онда их...
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава...
НУШИЋ НА СОКОЛСКИМ ПОЗОРНИЦАМА
Соколи су се трудили да истакнути уметници буду њихови чланови. Књижевник Бранислав Нушић био је члан Соколског друштва Београд I .
Соколско друштво Загреб I приредило је 23. 11. 1924. позоришно посело на коме је...
Саша Недељковић: Ходочашћа Сокола на Кајмакчалан и бомбардовање Битоља
Савез Сокола је неговао традиције борби за ослобођење и уједињење. Милан Р. Мајсторовић је у чланку „О поштовању умрлих предака” у часопису Соколске жупе Београд „Око соколово” истакао да се у нацији одржава веза...
Проф. др Ксенија Кончаревић: ЊЕГОШ И РУСИЈА (ПРВИ ДЕО)
Познате су везе између владике Рада и Русије, о којима постоји доста података. Ти су подаци, међутим, растурени, па ћемо их овде прикупити и укратко приказати. Ради се поглавито о политичким и духовним везама,...
Откопавање заборављене прошлости Требиња – како је историја закопала двор Немањића
Археолошка истраживања у Требињу, открила су да је сахат-кула, из 18. века, надзидана на средњовековне темеље вероватно палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу...
Српски писци о избеглим Русима
После Првог светског рата српски писци су писали о Русима у избеглиштву. Зарија Р. Поповић (1856-1934) рођен у Гњилану које је када је рођен било под турском влашћу писао је о Старој Србији. После...
