Без обзира на то што прими милионе туриста годишње, и даље постоји много тога што посетиоци не сазнају о уметности, архитектури и историји Пантеона – најимпресивнијем древном храму, смештеном у самом срцу Рима.
Није први Пантеон који је изграђен
Постојећи Пантеон заправо је трећа верзија, на истом месту. Први је био грађевина Маркуса Агрипе 27. године према јулијанском календару, али је касније спаљен. Реконструисан је поново од стране римског освајача Домицијана, али је убзо погођен муњом због чега је накнадно поново изгорео. Тренутна верзија која је преживела приближно 2000 година, саграђена је између 118. и 128. године нове ере. Градио ју је Адријан, који је употребио оригинални натпис због ког се грађевина и даље приписивала Агрипи, а то је неко време доводило до конфузије око тачног времена изградње.
Окулус Пантеона је отворен
Када је Пантеон изграђен, једини извор светла је био окулус у центру куполе. Пречник отвора је 8,2 метра и назива се оком Пантеона. Паметан трик са светлошћу изведен је 21. априла, на дан оснивања Рима. У подне сунчева светслост се одбија о металну решетку која се налази изнад врата и на тај начин испуни читав улаз светлом. Ово светло би обасјало цара у древном Риму, одражавајући његов перципирани статус као бога на земљи. Још једна интересантна појава се дешава на Пентекост, када латице ружа упадају кроз окулус Пантеона, током годишњег цветања. Отворен окулус подразумева да и киша неометано пада на унутрашњост грађевине, међутим, ово је решено благо нагнутим подом и са 22 добро скривене рупе, које омогућавају кишници да се дренира.
Некада је био обложен бронзом
Купола Пантеона је у оригиналу била прекривена бронзом, захваљујући чему би одраз града сијао на дневној светлости. Међутим, током средњег века материјали су постепено скидани са Пантеона како би били искоришћавани на другим местима. Папа Урбан ВИИИ, који је био члан породице Барберини, славно је узео бронзу са Пантеоновог портика 1631. године како би од ње изградио топове за Ватикан, наглашавајући: „Quod non fecerunt barbari, fecerunt Barberini” (Оно што нису урадили варвари, урадиће Барберини).
Највећа купола
Купола Пантеона је пречника 43,2 метра, и тај рекорд је држала више од 1300 година, док Брунелески (који је био инспирисан Пантеоном) није изградио Дуомо у Фиренци. Међутим, до данас је то још увек највећа неарминирана бетонска купола на свету. Градитељ, Адријан је ово постигао постепеним смањивањем дебљине и коришћењем лакших, пореклом вулканских материјала, као што су плавац и седра, на вишим деловима куполе. Греде у плафону, постављене у облику квадрата, такође утичу на смањење тежине.
Савршене димензије
Грађевина прецизно прати правила класичне архитектуре, где је водећи утицај имао Витрувијус, па се за њу може рећи да има естетски пријатну форму. Висина од 43,2 метра одговара истој толикој ширини грађевине, што би значило да би једна савршена коцка могла да се уклопи у њену унутрашњост. Овај архитектонски потез виyуелно одаје утисак уравнотежености и хармоније.
Дом је познатих историјских личности
Пантеон је крајње одредиште неколико знаменитих људи, укључујући и два прва краља Уједињене Италије, Виторија Емануела II и његовог сина Умберта и који је сахрањен испред своје супруге, краљице Маргарите од Савоје (по којој је и пица маргарита добила име). Гробница реномираног сликара Рафаела се такође налази на овом месту. Рафаел је захтевао да буде покопан, а након његове смрти, 1520. године његове жеље су остварене. Сахрањен је у мраморном саркофагу са латинским натписом: „Овде лежи Рафаел, за чијег живота се и природа бојала да ће бити надмашена, а када умре бојала се да ће умрети и она са њим.”
Сада је црква
У 609. години, освајач Пхокас поклонио је Пантеон папи Бонифасију IV који га је освештао и наменио да буде црква. Са том наменом све паганске слике замењене су хришћанском декорацијом. Још уве су видљиве рупе, на забатима фасаде, одакле су почупани пагански бронзани украси.
Назив потиче од Грка
Реч Пантеон води порекло од старогрчких речи пан (све) и теос (бог). Храм је подигнут у част свим боговима. Изворно име присутно је и у данашњем називу цркве Света Марија и сви мученици (Санта Мариа е Мартири).
Кич куле са звонима
У раном периоду 1600. године, папа Урбан VIII (који се често замењује са Бернинијем), модификовао је грађевину придодавши јој две куле са звонима, са обе стране фасаде. Ова модификација је често исмевана од стране Римљана, који су куле називали „ушима на гузици”, док их коначно нису уклонили у касном 19. веку.
Стубови транспортовани из Египта
Свих 16 масивних, гранитних, коринтских стубова на улазу теже по 60 тона. Клесани су у Египту, потом су их вукли 100км до Нила, одакле су их на баржама превозили реком до мора, где су укрцавани на бродове како би прешли Средоземно море. Од луке Остиа, поново су транспортовани баржама током Тибра до Рима, где су у изградњи Пантеона постављани као подршка портику.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
