Дуги периоди концентрације нас исцрпљују и утичу на то како доносимо одлуке. Научници су детаљније истражили зашто је то тако – шта се дешава у мозгу док размишљамо и зашто је боље доносити одлуке кад смо одморни.
То да нас тежак физички рад, спорт и вежбање умарају – не доводи се у питање. Али, тежак ментални рад?
Притом знамо из искуства да дужа концентрација – дуго размишљање о текстовима, читање тешке литературе, играње шаха, вежбање новог комада на неком инструменту, захтевна вожња неким возилом – такође исцрпљују.
Научници из Француске истражили су зашто сати размишљања и концентрације исцрпљују и резултате објавили у часопису Current Biology.
Концентрација, молим – шест сати!
У оквиру студије, испитаници подељени у две групе морали су да се концентришу шест сати, са две кратке паузе од по десет минута.
Једна група испитаника је морала да реши когнитивно захтевнији задатак: показивана су им слова сваке секунде и морали су да одлуче да ли виде исто слово које им је приказано три табле раније односно пре три секунде. Друга група је имала исти задатак, али се радило о словима које су испитаници видели непосредно пре оног које је им је управо пред очима.
„После шест сати, без обзира на тежину задатка, обе групе су навеле да се осећају исцрпљено“, каже Антонијус Вилер, шеф студије и са Институту за мозак у Паризу (ИЦМ) у болници Салпетријер.
Према Вилеру, то би могло бити и због чињенице да смо навикли да се осећамо исцрпљено након дана на послу.
Међутим, пошто „навика“ није прави научни аргумент, следећи корак је био да се сазна да ли за то постоји биолошко објашњење у мозгу, односно – шта је заправо ментални замор.
Улога глутамата
Машине могу да рачунају непрекидно, а наш мозак не може. Али зашто не може?
Претходне студије су већ идентификовале латерални префронтални кортекс, као део у мозга који је активан када је потребна већа когнитивна контрола – када се размишља, планира или доносе одлуке. Међутим, разлог зашто је когнитивна контрола напорна – до сада је остао нејасан.
Тим у Француској је истраживао уз помоћ спектроскопије магнетне резонанце (МРС).
„Открили смо да амино-киселина глутамат ту игра важну улогу“, објашњава Вилер.
„У групама које су морале да решавају теже задатке, концентрација глутамата је временом знатно више расла“.
Ово, заједно са претходним доказима, подржава идеју да акумулација глутамата отежава даље активирање префронталног кортекса. Или – постаје теже да се концентришемо.
„Па шта?“, може неко да каже на то. На крају крајева, навикли смо се на границе наших когнитивних способности.
Али студија је такође показала да повећање нивоа глутамата утиче на контролу над одлукама – што ове информације чини релевантним и за наш свакодневни живот.
Двадесет евра сад или педесет евра за годину дана?
„Испитаницима смо дали да доносе једноставне економске одлуке: Да ли желе 20 евра сада или 50 евра за годину дана? Показало се да су испитаници који су били у групи са когнитивно тежим задатком имали тенденцију да мању суму узму одмах, док је друга група размишљала дугорочно.“
„Када наступи когнитивни замор, ми се одлучујемо за једноставније процесе или радње које, на пример, не захтевају напор или чекање“, објашњава Вилер.
Дакле, има смисла доносити важне одлуке када смо одморни, а то је обично на почетку дана, а не тек када је иза нас напоран посао.
Међутим, према тренутној студији, још увек није јасно да ли би заиста било препоручљиво блокирати ослобађање глутамата.
Јер, глутамат је такође важан неуротрансмитер који је неопходан за моторичке функције као што су извођење покрета, преношење чулних утисака, али и за учење и памћење.
Кратка дигресија: Као амино-киселина, глутамат је такође одговоран за регулацију апетита у мозгу – повећава апетит и потискује осећај ситости. То га чини популарним додатком у храни и многима је познат.
Кратке паузе не помажу
Али да се вратимо когнитивним перформансама:
„Током нашег експеримента, могли смо да видимо да исцрпљеност наступа након отприлике два и по до три сата. Десетоминутне паузе нису допринеле опоравку. Одмор и сан су свакако погодни за чишћење глутамата из синапси“, каже научник.
Нејасно је да ли се когнитивна издржљивост може тренирати.
„Могуће. Међутим, још не знамо да ли и како то утиче на доношење одлука. Можда уопште не утиче“, каже Вилер.
Истраживаче сад занима како се тачно глутамат разлаже током спавања.
Али садашњи резултати студије већ се могу применити у свакодневном животу. Према истраживачима, праћење префронталних метаболичких процеса може помоћи да се идентификује озбиљан ментални замор.
А то би могло да помогне у прављењу и прилагођавању распореда на послу – како би се избегла болест позната као бурнаут синдром (Burnout), односно комплексна телесна, ментална и емоционална исцрпљеност на радном месту.
Dojče Wele
.
