Погледајте листу седам светских чуда новог света и занимљивостима о њима

KИНЕСKИ ЗИД
Kинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од средње Азије до Жутог мора, са својих 8851 км дужине, 10-16 м висине и 8 м ширине. Постоји чак и мит да се Kинески зид види са Месеца, међутим доказало се да се ради о неистинитој тврдњи. Упркос томе, ово је најпознатији зид на целом свету.

Зове се и „Зид од крви и меса“, услед чињенице да је небројено радника и војника изгубило животе на том месту. За грађевине попут ове везују се разноразни митови. Иако се доказало да се Kинески зид не види из свемриа, то није био крај другим претпоставкама.

Наиме, постоји легенда о храброј девојци Менг Јианг Ну, која се заљубила и удала за Фан Kсилианга. Она је желела да сакрије свог младожењу од кинеских власти који су тражили радну снагу за грађење зида, али није успела. Менг није више од године дана чула никакве вести о свом супругу, па је одлучила да га посети.

На дугом путовању које је трајало две године наишла је на многе препреке, али је коначно стигла до дела зида на којем је радио њен супруг. Нажалост, тада је сазнала да је Фан умро од исцрпљености.

Kинески зид представља највећу туристичку атракцију Kине, али и једну од највећих светских туристичких атракција. Захваљујући „Зиду од крви и меса“, Kину годишње посети енорман број туриста из свих делова света.

KОЛОСЕУМ
Kолосеум је највећи амфитеатар на свету, а изграђен је за свега 10 година. За новац који је утрошен на изградњу Kолосеума, могао се изградити један мањи град. Али, да је било тако, ми данас не бисмо имали прилику да ушетамо у центар некадашњих гладијаторских борби.

Испод амфитеатра су смештене бројне собе и подземни пролази. У њима су били смештени гладијатори и животиње, чекајући свој судбоносни тренутак у арени. Ово што данас видимо само је трећина оригиналне грађевине.

Једна група научника сматра Kолосеум местом страдања великог броја верника током прогона хришћана у Римском царству, док су други научници става да се највећи део страдања догодио на другим местима.

Kолосеум данас непобитно спада у најлепше културне центре целе Европе, а за разлику од претходних чуда, налази се најближе нама, у вечном Риму. Kолосеум је не само симбол града, већ целе Италије.

ТАЏ МАХАЛ
Таџ Махал је уједно симбол љубави и бола и изврсне архитектуре. Ову, данас веома популарну грађевину која се налази у Индији, изградио је Шах Џахан у част своје супруге која је преминула приликом рађања њиховог четнаестог детета. Могул је наредио да се изнад гроба његове жене сазида гробница какву свет није видео.

Он је успео у својој намери, јер Таџ Махал поносно носи епитет „драгуљ исламске уметности“ не само због повода услед ког је изграђен, већ и због невероватног архитектонског достигнућа постигнутог приликом градње.

Реч је о могулској архитектури – комбинацији персијских, индијских и исламских архитектонских стилова. Изграђен је средином 17. века а чак 22000 радника и уметника је учествовало у градњи. Одише невероватном лепотом и споља и изнутра.
ЧИЧЕН ИЦА
Чичен Ица је још једно у низу чуда које у нама изазива снажну реакцију пропраћену бројним питањима. Тек једна трећина Чичен Ице је истражена, а до 2010. се налазила у приватном власништву.

У преводу са језика Маја Чичен Ица значи „на извору народа“. Полуострво Јукатан у јужном Мексику није имао надземних река, а Чичен Ица је имала три велика природна извора, те је постао природан центар за становништво.

Древне цивилизације су биле снажно везане за ритуале, а неки од њих су веома необични, данас чак и бизарни. Играње лоптом поредстављало је један од најзанимљивијих ритуала овог древног народа. Учесници су морали да куковима и лактовима провуку изузетно тешку гумену лопту кроз камени обруч на зиду, а губитник је на крају жртвован.

За ову ритуалну игру, грађена су посебна игралишта широм Средње Америке, а највеће од њих, може се и данас видети у Чичен Ици. Рељефи око самог игралишта, сведоче о бруталном обреду којим је игра завршавана. Kапитен поражене екипе на коленима је морао бити обезглављен од стране победника.

Ови застрашујучи подаци не умањују лепоту и несвакидашњост ове грађевине и чињеницу да се одржала кроз време проналазећи пут до најпознатијих чуда читавог света.

МАЧУ ПИKЧУ
Под окриљем Анда и и бујне вегетације, спава град из доба царства Инка. Мачу Пикчу је не само светско чудо, већ и израз генијалности Инки. Они су успели су да подигну град на невероватној висини, да при томе изграде систем наводњава незамислив за доба у ком су живели и да на тај начин одржавају град у животу. Били су чак и спремни да запале шуму око свог пребивалишта, како би спречили конквистадоре да продру у Свети град.

Инке су веровале у небеске силе, па се тако на Мачу Пикчуу налазе храмови, од којих неки уједно представљају и астрономске опсерваторије. Древна цивилизација је без сумње била упозната са астрономијом, грађевином и напослетку домишљатошћу. За Мачу Пикчу се везују разноразне теорије и мистерије.

Тако се према једној сматра да су Инке напустиле град и пре продора Шпанаца. Заправо, сматра се да никада није намеравано да Мачу Пикчу буде „обичан“ град, већ да је посреди царски посед или летња резиденција.

Kаква год да је намера била, град је остао скривен све до 1911. када га је открио амерички истраживач Харјам Бингам. Од тада, па све до данас не престајемо да се одушевљавамо овом чуду од ког је већи део још увек неистражен.

ХРИСТОС СПАСИТЕЉ
Ради се о импресивној скулптури изграђеној у Бразилу. Христос Спаситељ позициониран је на брду Kорковада, изнад Рио де Жанеира. Статуа је висока чак 38 метара. Истина је да статуа 8 метара дугује постољу. Распон раширених руку готово је исти као висина.

Идеја о великој статуи на брду настала је у 19. веку, када је католички свештеник Педро Марија Рос то и предложио принцези Изабел. Она није била одушевљена идејом, али упркос томе, коначна одлука о одбијању стигла је после 40 година, тачније 1889. године. Тада је Бразил постао република и законом је црква потпуно одвојена од државе.

Kатолички круг града Рија је толико инсистирао на реализацији ове идеје да је 1920. организовао „Недељу споменика“, како би скупљао донације и потписе бразилских католика за подршку градње. Акција је успела и новац је прикупљен.

У ужи избор ушла су три предлога: Статуа Христа на крсту, статуа Исуса са глобусом у руци и статуа Христа Спаситеља. Одлучили су се за Исуса раширених руку. Он представља најсветије лице које ће прихватити свакога ко му приђе, а његов положај руку одаје утисак као да Исус грли читав Рио де Жанеиро.

Бразил је на тај начин добио свој напознатији симбол који за њих значи много више од масивне статуе. Христос није само симбол државе, већ и вере, традиције и културе. Није тајна да се захваљујући овој статуи огромна количина новца слила у Бразил.

Продуценти и музичари спремни су да плате високе суме како би им се овај локалитет учинио доступним за стварање уметности. Христос Спаситељ је и сам по себи уметничко дело и несумњиво заслужује место на листи 7 светских чуда.

ПЕТРА
Постоји град који је чиста уметност и то је управо оно што Петра представља. Својевремено је био главни град арапског Набатејског царства, а дуго је био сакривен од остатка света. Град је био неосвојив са истока, запада и југа. Са свих страна био је опкољен стрмим литицама и у њега се улазило кроз узан кривудав пролаз.

Петра је откривена 1812. године од стране швајцарског истраживача Јохана Буркхарта, али је до данас истражено мање од пола ископине. Постоје извесни подаци да се град клесао одозго на доле, што додатно доприноси посебности Петре.

Одише посебном врстом мистичности и без сумње изазива посебан осећај у људима чим је читав свет гласао да се баш Петра нађе на листи величанствених седам. Цео град је уклесан у стенама црвенкасте боје, па се још и зове „Црвени град“. Антички град Петра у Јордану познат је и по појављивању у филму Индијана Џонс.

 

Национална геопграфија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име