О бруталним казнама из средњег века многи још увек причају, али када се у обзир узму закони под којима су казне спровођене, онда оне и имају смисла.
Људи су одавно схватили да им је потребан систем казни којима ће се дисциплиновати „непожељно понашање“, а у средњем веку су такве казне биле ужасне.
Наиме, пре неколико стотина година, у средњовековној Европи, друштвено прихватљиво понашање подразумевало је ствари какве су данас незамисливе. Kо не би поштовао правила, био би насјтроже кажњен.
На срећу, већина ових закона и забрана више не постоје:
Играње тениса (уколико сте сиромашни)
Законом из 1495. године, дечацима који нису били племићи било је забрањено да играју тенис, јер се сматрало да се на тај начин подстиче коцкање. Закони су се примењиваи током целе године, изузев Божића, а чак и тада су смели да се играју искључиво у затвореном простору, односно у кући свог господара.
Играње фудбала
Фудбал се није сматрао претерано цивилизованом игром у то време. Заправо, и није личио на фудбал какав данас познајемо – на теренима је настајао прави рат, са пуно штете, па чак и смртним исходима. Енглески краљ Едвард ИИ је 13. фебруара 1314. године чак издао наредбу о забрани фудбала у Лондону. Тадашњи градоначелник Лондона рекао је да ова игра ствара велику гужву и немире у граду, са јавних фудбалских игралишта чује се велика бука, а из тога „могу да произађу разна зла“. Забрана фудбала укинута је 1650. године.
Умрети у парламенту
Према анкети спроведеној 2007. године, ово је један од најблесавијих закона у историји, који се, веровали или не, у Великој Британији и даље примењује. Наиме, у средњем веку је одлучено да свако ко умре у парламенту има право на државну сахрану. Сасвим је очигледно да је некада неко од обичних поданика у то доба искористио неку рупу у процедури да би обезбедио ову привилегију неком ближњем, тако да је убрзо донета одлука да је умрети у парламенту строго забрањено.
Удати се без дозволе господара
Страшан закон који указује на то колико је лоше бити на самом крају друштвене лествице. Наиме, у то време могли сте да западнете у велике невоље уколико бисте се удали без знања свог господара. Међутим, то није најгоре од свега. У случају смрти супруга, господар би у кратком временском периоду пронашао својој слушкињи другог мужа, а ко није желео да сарађује био би најстроже кажњен.
Украсти мртвог кита
Овај закон има више смисла када схватите да је средњовековна палата у основи била све. А китови су, очигледно, били на менију – али само за краља и краљицу.
Прање оваца
У случајевима из 1200-их година које је забележио Нејтан Белофски у свом делу „Kњига чудних и радозналих правних необичности“, цело село, послуга и остали, били би кажњени уколико не би опрали господарову овцу. Вероватно се иза свега тога крије нека прича, али нажалост нико није оставио никакве детаље.
Национална грографија
