Византијско царство се данас сматра једном од најважнијих цивилизација у историји. Ова огромна империја опстала је више од хиљаду година, а карактеришу је изузетно богата историја, култура, традиција, уметност и књижевност. Царство је пало 1453. године кад су Османлије освојиле Цариград, а у наставку прочитајте неке од занимљивости које се везују за наследницу Римског царства.
1. Византион је био антички град на обали Босфора који су према предању основали грчки колонисти из Мегара 657. године пре нове ере. Град је римски цар Kонстантин Велики обновио и прогласио престоницом Римског царства 330. године и променио му име у Kонстантинопољ (Цариград). Након што је установљена савремена Република Турска 1923. године, тај назив замењен је називом Истанбул.
2. Падом Рима 476. године, престала је да постоји западна половина Римског царства, док је источна половина наставила да траје као Византијско царство.
3. По грчкој легенди, Византион је назван по Визасу, вођи колониста из Мегара
4. Термин Византијско царство је модеран назив који је осмислио немачки историчар и филолог Хеоним Волф у 16. веку. Византинци су себе називали Ромејима а своје царство Романија (Ῥωμανία) или Василиа Ромеон (Βασιλεία Ῥωμαίων), што представља директан превод латинског назива за Римско царство, Империум Романорум.
5. Византинци су били први који су употребили рузмарин као додатак печеној јагњетини. Такође, први су употребили и шафран, један од најскупљих зачина на свету. До тада, он је као и рузмарин имао изузетно широку примену, али на сасвим другим пољима. Слаткиши и десерти били су омиљени и у источном Римском царству, па се тако сутлијаш, на пример, сервирао са медом и циметом, а гроута, једна врста посластице, била је заслађена медом и посута семенкама рогача или сувим грожђем.
6. Ромеји, како су себе називали, били су велики љубитељи морских плодова, а једно од најпопуларнијих јела био је ботарго. Они су такође међу првима почели да користе лимун, наранџе и патлиџан. Овај народ јео је хлеб у великим количинама, чему сведочи и приручник градске управе Kонстантинопоља из 9. века у коме стоји да су пекари повлашћени и нису у обавези да се одазивају било којој јавној служби која би их омела у печењу хлеба.
7. Јустинијан И сматра се императором који је Византију учинио моћном силом. Он је поново освојио делове палог западног Римског царства у Африци, Италији и Шпанији и кодификовао раније римске законе које је спојио у један документ. Цариград (Kонстантинопољ) претворио је у најславнији и најбогатији град на свету са око пола милиона становника, а познат је и по изградњи велелепне цркве Света Софија коју су Турци касније претворили у џамију. Он је такође био последњи император који је носио титулу Цезар.
8. За време владавине цара Ираклија И од 610. до 641, војска и администрација у царству су реструктуиране, а уместо латинског за службени језик изабран је грчки. Он је такође био један од најзначајнијих византијских царева и значајно проширио царство.
9. Владар који је најдуже континуирано владао Византијом (976-1025) био је Василије II Бугароубица. Најпознатија прича која се везује за њега је да је, након што је поразио Бугаре и поново узео Грчку од њих, 15.000 бугарских заробљеника ослепео, а сваком стотом војнику оставио по једно око. Групе од по 99 војника везао би за тог стотог са једним оком и тако их пустио да се врате кући. Након што је угледао слепу војску, бугарски цар Самуило доживео је инфаркт и умро.
10. Византијска царица Ирина Атињанка свакако није могла да се сматра узорном мајком. Да би осигурала своје место на престолу, свог сина Kонстантина ВИ је ослепела, а затим га до краја живота држала закључаног у соби у којој је и рођен. Она је била прва жена која је владала Византијом (797-802) и одабрала је да носи титулу цара, а не царице.
11. Први византијски цар који је трон изгубио насилном револуцијом био је Маврикије. Његова штедљива политика и забрана трупама да се преко зиме врате кућама са границе коштала га је круне и живота. Војска коју је предводио Флавије Фока након тога се побунила и у дослуху са милицијом упала у град. Фока је затим заузео престо и био је један од најомраженијих византијских царева. Он је био тај који је увео моду да сваки наредни мушки владар Византијског царства носи браду.
12. Династија која је најдуже владала Византијом, око 200 година, била је династија Палеолог. Зачетник династије био је Михајло VIII Палеолог који је 1259. ослепео и затворио свог тада савладара Јована ИВ Ласкариса. Последњи владар из ове династије био је Kонстантин XИ који је храбро погинуо у бици кад су Османлије заузеле Цариград.
13. Оно што је мање познато је да је већина дела класичне литературе која опстаје и данас сачувана захваљујући Византијском царству. Већину радова филозофа као што су Аристотел или Платон и историјских списа о Грчкој и Риму спасили су византијски учењаци који су изучавали древне списе.
14. Године 1204. крсташка војска дошла је пред Цариград и отпочеле су велике пљачке и паљења. Млечани (Венецијанци) знали су која је права вредност предмета који красе град и све су слали у Венецију како би украшавали своје тргове и палате, а највећи део покрадених цариградских светиња данас се налази у Венецији, Ватикану, Лиону и Паризу. Око 60 година касније, 1261. године разрушено и опустошено Царство коначно је обновљено да би 1453. коначно пало под османлијску власт чиме је заувек престало да постоји.
Kafenisanje