Према Библији становници Содоме су били зли (Пост 13:13). Бог је због њиховог многог зла у снажном пожару разорио Содому са њеним становницима, као и становништвом градова велике равнице, али је избавио Авраамовог братанца и његову породицу који су избегли у сигурност.
Приповест о Содоми и њеном уништењу, историјска или не, обично се разумевала онтексту близине Мртвог мора са којим се доводе у везу велики градови равнице (Пост 13:12). Где је, међутим, тачно смештена поменута равница? То је тема којом се бавио археолог Стивен Колинс (Steven Collins). Он је у чланку Где је Содома? (Where Is Sodom?, 2013) комбиновао библијску географију са археолошким налазима откривеним на Tall el-Hammam-у у Јордану сугеришући да писац Постања 13 Содому лоцирао у плодну област североисточно од Мртвог мора.
Где је, стога, према библијској географији представљеној у Пос 13 била Содома. Содома и њени сестрински градови налазли су у равници овалног облика која се протезала северно од Мртвог мора. Она је позната као a-kikkar или (кружна) равница (Пост 13:13) која је била наводњена водама Јордана. Према подацима које на пружа библијска географија, ова довољно наводњена равница лоцирана је у подручју које наступа када с од брдовитих источних области иде крај градова Ветила и Аја. Област је описана сличном врту Господњем, налик земљи египатској. У ту обаласт после расправе са Авраамом упутио се Лот (Потс 13:10). То је, такође, у позорница на коју библијски писац смешта одигравање драматине приче о грешности Содомљана и њховом уништењу (Пот 19).
Трагање за одговором на питање где је Содома употреба библијске географије дате у Пост 13, навела је Колинса да започне ископавања на локацији Tall el-Hammam, на пространој и добро утврђеној локацији која се данас налази у Краљевини Јордан, на источној граници kikkar (равнице). Открића до којих ј дошао су значајна. Трагови првог насеља на овом месту могу да се датирају у време Халкоита (4600-3600.год. пре Хр). Насеље је свој максимум досегао у периоду Средњег Бронзаног Доба (2000-1600.год. пре Хр) када је постао један од највећих градова Ханана али за разлику од других велилих хананских градова који су наставили да се развијају током Позног бронзаног доба (1500-1200.пре Хр) Tall el-Hammam је разорен ватром крајем Средњег Бронзаног Доба, и током наредних векова био је ненастањен.
На подручју читавог Tall el-Hammam-а археолози су пронашли доказе снажног пожара који је током краја Средњег Бронзаног доба града оставио град у рушевинама. Они су пронашли спаљене темеље и спратове који су били покопани у пепео дубине и до скоро једног метра. Пронашли су и доста грнарије која је била прекривена неком врстомпене. Стакласта површина ове пене указује да је материјал био изложен температури и преко 1000 степени Целзијуса, што је приближно температури вукланске магме. Овакви докази сугеришу да је град и његова околина уништен у стравичном пожару који га је изненада разорио.
Да ли догађај разарања Hammam-а, како се звао антички град, и других великих градова равнице (kikkar) подсећа на опис који Библија даје у вези са уништењем Содоме?
Извор: Biblical Archaeology Society
