У то један учењак рече: причај нам о Говору.
А он одговори речима овим: Ви проговарате када више нисте у миру са мислима својим, а звук је забава и разонода.
А у већини говора вашег, мишљење је напола усмрћено. Јер мисао је птица пространства, што у кавезу речи доиста може да рашири крила, ал не и да полети.
Има међу вама оних који траже друштво разговорних из страха да не буду сами. Тишина осаме обелодањује њиховим очима сопства њихова огољена и они би да утекну.
А има и оних који говоре те, не знајући и без размишљања, открију истину неку коју ни сами не схватају. А има и оних који носе истину у себи, али је не изговарају речима. У грудима таквих људи дух борави у тишини одмереној.
Кад сретнете свој пријатеља крај пута или на тржници, нека вам дух унутрашњи покрене усне и смери језик.
Нека глас у вашем гласу проговори уху уха његовог: Јер његова ће душа чувати истину вашег срца, ко што се памти укус вина, кад му се боја заборави, а крчага нема више.
Халил Џубран – Пророк
