Кад у мирна свитања Сунца и прве јутарње песме птица зазвони звоно са звоника Цркве, зове те да приђеш ближе и осетиш ту малу искру среће коју та звоњава носи.
Тек када приђеш и осетиш љубав која лебди ваздухом и чека само тебе, тад схватиш зашто је та звоњава толико важна. Она је нешто посебно, а ту посебност подстиче љубав, вера и нада. Да ли неко верује – то је ствар душе, да ли неко воли – то је ствар срца, да ли се неко нада – то је ствар разума. На веру – нико никада неће моћи никога да наговори, али важно је да једно знамо: када верујемо тада волимо, а када волимо тада се и надамо. Искрена вера огледа се у доброти, међутим да нема зла у овоме свету не бисмо ни знали шта је то добро. Шта је то добро и постоји ли уопште доброта у људима данас? Добро је Љубав и Бог је Љубав, што нам сведочи и Свето Писмо. Добро постоји и данас, у нама и око нас, али је та доброта често потискивана, скривена у страху да не буде искориштена и изругана. Међутим, доброта јесте љубав, а љубав не може да се истроши, напротив, увек се умножава и размножава и никад не престаје. Свака љубав има своју слободу, али и свака слобода има своју границу, то нас и апостол Павле подсећа, „Све нам је дато, али нам није све на корист“. Вера у Свету Тројицу је вера у живот, живот који је дар Божији свакоме од нас.
Важно је да се сваким новим даном трудимо да постанемо бољи, бољи људи, боље друштво, да се радујемо животу и један другоме! Не стидите се себе, нико није савршен, али не заборавите да сви ми увек можемо постати бољи данас од онога какви смо јуче били. И драги пријатељи, у овим необичним временима, кад нам заиста много љубави фали, сачувајмо своју веру, веру у Свету Тројицу, јер ће кад тад из те вере изникнути Љубав. Ако изгубимо Љубав – изгубили смо много, али ако изгубимо Веру – изгубили смо све!
Текст написала:
Анђела Калиновић, VIII/1
ОШ „Вук Стефановић Караџић“, Старчево
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
osvkaradzic.edu.rs
