Из захвалности што се избавио из тамнице и због победе код Пантина, Немања одмах по ступању на великожупански престо дао да се, на врху брда изнад нове престонице Раса, подигну Ђурђеви Ступови.
У првим годинама од ступања на престо, а пре него што је дао да се гради манастир Студеница који касније постаје „родоначелник“ рашке градитељске школе, Стефан Немања био је ктитор две друге цркве. Цркве Светог Николе у Куршумлији и цркве посвећене Светом Ђорђу.
Из захвалности што се избавио из тамнице и због победе код Пантина, Немања одмах по ступању на великожупански престо дао да се, на врху брда изнад нове престонице Раса, подигну Ђурђеви Ступови. У натпису изнад портала уклесано је да се то догодило 1170-71. године.
Због скучености простора на врху брда, протомајстор је план цркве морао да прилагоди терену, па је, у односу на план цркве Светог Николе, који је користио као узор, скратио уздужну осу, олтарски део сместио на изидану подлогу, а приступ западном улазу обезбедио степеништем.
Можда најособенији моменат у архитектури цркве је то што су уз бочне стране западног простора подигнуте две четвртасте куле. Док је изнад средишњег простора подигнута моћна купола.
Овај, у основи, византијски план грађевине заоденут је романичким облицима, па тако на фасади имамо пиластре, прислоњене лукове, а испод кровова низ аркадица.
Дело монументалне композиције има снажан општи утисак, баш као и време које је уследило. Појавом Стефана Немање и уједињењем Рашке са Зетом прошириле су се границе и учврстиле управне и црквене институције.
Време Стефана Немање утемељило је посебно схватање архитектуре цркава, мешањем византијских и романичких одлика, створено је решење које се користило годинама касније.
Извор: Национална географија
