Слобода коју је Бог дао људима, сама по себи носи могућност ризика: човек може да се труди и усавршава у љубави а може и да мржњом изопачи своје постојање. Љубав или мржња у човеку су прво и прије свега један егзистенцијални догађај: остварење пуноће човековог живота, или, пак, неуспех и изопачење његове истините личности.
Другим речима, сам избор да ли ће човек да мрзи или да воли, односи се на догађај човековог спасења.
Човек има неугасиву жеђ за вечним животом а мржња му је непремостива препрека за тај најважнији циљ.
Мржња није нешто што постоји као супротна страна Божанском постојању и животу љубави. Нема ничега у творевини Божијој што је природно зло – чак ни сам ђаво то није.
Мржња је неуспех, неуспех као постојање и живот: то је неуспех личности да оствари своју егзистенцијалну «сврху», да потврди, и кроз љубав сачува, јединственост своје личности.
Овај неуспех има одређене посљедице на човека. Чини га изопаченим. Наш Бог није судија човеку, у смислу судије за прекршаје који наводи чланове закона и одређује казне, сведочећи о прегрешењу.
Није Божији пропис, већ је Божије постојање, то што нам суди. Бог није ништа друго до догађај љубави и излив љубави: пуноћа добара, екстаза љубеће доброте.
Ми морамо бити свесни да нас мржња води у смрт. С њом не можемо у Царстви Небеско. Зато је одмах одбацимо.
Живимо у животу препуном зла зато нам се мржња врло често намеће као нешто што је природно. То је опасна замка. Морамо се ослободите сваке злобе, зависти, љубоморе… јер су то пречице до мржње.
Истина је да сва неправда овосветска, ратови, трагедије које смо преживели… све то у нама понекад покрене лавину негативних осећања. Нажалост, они слабији (у вери) људи падну у поноре мржње и ту се заувек изгубе. Најпре мрзе онога ко им је починио зло, па његов народ, па људе из свога народа који не мрзе његов народ… па на крају цијели свет. Погледајте такве људе. Они су изгубљени, никада нису срећни, ничим задовољни… постају терет овом друштву, људи их избегавају и они скончавају у најтужнијој самоћи.
Није лако опростити али ако ми не опраштамо другима неће ни Бог нама. Није лако волети све људе али треба томе да тежимо. Није лако задобити Живот Вечни али то је најважнији циљ нашега живота.
Тргнимо се, пустимо Богу да суди свима а ми опраштајмо и ВОЛИМО!
П.С. Позивајући своје ближње да не мрзе ми их спасавамо од сигурне смрти.
Живе речи утехе
