За Клауса Кенета, немачког новинара и филозова може се слободно рећи да је велики и непроцењиви дар свима нама, Православним хришћанима. Божији дар човеку. Потекавши из крајње дисфункционалне породице у којој није било љубави, бива крештен у Католичкој цркви и одрастајући уз мајку која није умела да буде његов стуб, извор љубави и подршке, доживљава најтеже тренутке живота још као дете. Све то је резултовало да бива још више повређиван. Улази у живот тражећи ту Љубав, Бога којег није упознао до тада, не би ли барем неки смисао свог постојања добио. Тај период су обележиле многе авантуре али и инциденти, био је и терориста и наркоман, и све то са својих двадесет и нешто. А онда креће у одлучну потрагу за Богом. Наш разговор који смо водили јесте осврт на тај пут.
● Хвала Вам пуно што сте се одазвали да будете гост портала ЧУДО.
К.К. Хвала Вама што сте ме позвали јер је то могућност да служим Христу.
● Католички свештеник вас је одгурнуо од хришћанства и ту почиње Ваша животна потрага за Богом кроз разне религије у свету, али вас је православље вратило хришћанству и постало круна Ваше потраге. Реците нам молим Вас, нешто више о томе.
К.К. Од рођења сам римокатолик, као дете сам то био, а онда сам схватио да тамо, у католичкој Цркви, има много лоших људи, али лоших људи такође има у свим религијама. Једноставно, лоша особа је лоша особа. Међутим, пошто сам био жртва насиља и искоришћен сексуално од стране римокатоличког свештеника, што је на несрећу веома честа појава у римокатоличкој Цркви, напустио сам Цркву и сâм почео да тражим Бога у другим религијама. То значи да сам у хришћанству седам година патио и сасвим је јасно да у хришћанству нисам могао да пронађем љубав, ни истину. Зато сам напустио Немачку, своје универзитетске студије, напустио сам све, само да бих открио где је Бог. Тада сам провео неко време у муслиманским земљама и у тим, муслиманским земљама, пронашао сам, као и у јеврејској вери, много закона у религији, легализама, закона праведности, по којим испада да ако их се држите и поштујете, идете у Рај. Али, они не говоре о љубави. Не постоји ни један случај љубави у Курану. Тако сам видео комбинацију љубави која ту недостаје и фанатизма који је веома чест у тим земљама. Провео сам доста времена у Афганистану, Ирану и Пакистану и фанатизам је веома лош. Ок, ви имате такође и хришћанске фанатике. Фанатизам није никада добар. Али ја нисам могао да пронађем љубав ни тамо. Тако да сам отишао у другу религију и за седам година сам пробао да у хиндуизму у скоро милион богова (које тамо имају) пронађем Истину. И опет, између тих милион богова ја нисам нашао личног Бога. Све је било без Личности. Зато сам морао да одустанем од хиндуизма из многих разлога које сам навео у својој књизи. То је друга по реду коју сам објавио на српском језику, а тиче се тих религија у којима сам био: „Богови, идоли, гуруи у светлости Богочовека Христа“ (назив књиге објављен на српском језику). После тога сам постао будистички монах, и у будизму, за који бих рекао да је мудра човекова филозофија, помислио да сам наишао бар на смисао живота. И у будизму сам наилазио поново на многе истине али не и на Истину коју је Христос изрекао – ЈА САМ ИСТИНА, већ је то била људска истина. И Свети ап. Павле каже веома јасно, да је људска мудрост лудост пред Богом и да је Божија мудрост – лудост пред људима. Дакле, погледајмо изјаву „Воли своје непријатеље“ и и сличне примере у Библији који су заиста апсурдн, и за људе једноставно немогући, али за хришћане – они су могући. Дакле, и у будизму поново, са људског аспекта и резона, нисам могао да пронађем Љубав. Онда се десило – чудо. Као што је назив вашег канала – ЧУДО. А право чудо је било када ми се Исус Христ обратио лично, као особа и тада сам схватио у моменту, да су Христос и хришћанство – религија личности! То je лични однос са Исусом Христом, није филозофија, није теологија, ни теорија, то је лични сусрет са Христом. И тада сам се вратио хришћанству.
Но, питање је остало – да ли да опет будем католик, као на почетку? Али сам још пронашао да бих могао да постанем протестант, у слободним црквама, где има веома финих људи, тако да сам током две године упоређивао католике и протестанте, да би се тада чудо поново догодило, када сам упознао – светитеља. Православног светитеља, који у то време још није био канонизован. Свети Софроније. Био је Рус. Сада је већ канонизован, отприлике пре неких пола године, можда и мало дуже, именом Свети Софроније из Есекса. Есекс је место у јужној Енглеској, близу Лондона. Када сам упознао Светог Софронија, ја сам упознао по први пут Православље. И тада сам почео да упоређујем: Рецимо, ако одрастеш као католик, којег уче још као петогодишњег дечака да су они једина права Црква која спасава, и да су они једини и једини… и стално то понављају. А тако исто раде и муслимани: ми смо једини и ми смо једини… И будисти такође кажу да су они једини и једини… Тако људи почињу да им верују јер су на тим тврдњама одрастали. Али, једино ако знаш обе стране, ти можеш да направиш то поређење. Ако знаш само католике, онда не можеш да правиш поређење већ само да верујеш у оно што те (на)уче. Али, од како сам упознао православне, православну веру, православну теологију, личносну теологију која је православна, ја могу да кажем: Да, ово је Истина која је овде сачувана! Као што има људи, који су овде такође, лоши и добри, тако има и свештеника који су само функционални, мада има и оних, добрих свештеника. Католички Бог, у католичкој цркви је исти Бог. Нити Исус није неки други Исус, али сам начин на који представљају Исуса, под утицајем је Ватикана, то је трагање за моћи. И кад смо већ код тога, Папа Бенедикт, који је још увек жив, прочитао је моју књигу и рекао нешто интересантно. Рекао је да је знао да се у православљу налази истинито учење. Готово је невероватно оно што ми је после дошапнуо: „Ако бих ја то рекао, да је у православљу истинито учење, они би ме убили“. И рекао ми је да у Ватикану има много оних који траже моћ и који су као хијене, и они су ти који би да ме ликвидирају. Само да би ме се решили. Зато је он абдицирао. За то да ће папа Бенедикт абдицирати знао сам много раније, много пре негоо што је јавно објављено. Био је човек молитве.
Но, било како било, тада сам почео да уочавам разлике као и шта Ватикан ради и мислим да он, у последњих 1000 година, још од Велике шизме, уништава целу западну Европу. Сада, око 200.000 људи напушта католичку цркву сваке године, што је “аутогол“ њиховом труду да оправдају себе. Са друге стране, имамо такође и оне католике који прате Христа, као што је то била Мајка Тереза. Упознао сам је и постали смо пријатељи. Али то нема везе, јер када људи прате Христа, то је онда све ОК али ја сада говорим о учењу, погрешном учењу, којим је Ватикан уништио целу западну Европу. Православни, чак и свештеници који могу бити само сервисери и немати баш много љубави, они макар уче истину која је очувана савршеном. Од Христа на овамо, православно учење је Његову поруку сачувало чистом. И зато ја сада живим као православац већ 35 година и само откривам, опет и опет, како је богато и како је прелепо и колико је, како ви то кажете – животодавно, Православље. Оно је заиста Једино! И ја сада могу да га упоредим, дубље упоредим, са будизмом, исламом и са хиндуизмом. И сада знам и зашто сам толико мотивисан да кажем многим православним људима, чак и у Србији или у другим православним државама као што су Румунија или Грчка, или у Америци или Москви, односно Русији: „Хеј, хеј, хеј, ви сте можда рођени као православни, али многи људи не знају шта Православље јесте. Учинили су га рутином, направили су од њега чисту традицију. Иако против ње немам ништа, ако је традиција једина као таква жива, онда Христ не живи у тој традицији и ту онда нешто недостаје. Главна поента је да недостаје!
Зато мој циљ јесте да подучавам када дођем у Београд или у православне земље, да се пробуде људи, да схвате које богатство имају у православној вери и православном учењу. То је заиста истинска, животодавна вера али и вера, која такође даје и љубав. Тако да је ово и мој одговор католичкој цркви.
● Ваш сусрет са Богом је личносан, чудима прожет. Реците нам молим Вас, како Вас је Бог дотакао у Колумбији? Шта се то тамо десило?
К.К. Када сам узет за таоца у Колумбији, што је било пре много година, покушао сам да побегнем али сам био ухваћен и осуђен на смрт. Био сам одведен у камп тих револуционара који је био смештен у планинском масиву Анда. Била је ноћ када смо стигли. Затим су ми скинули одећу и тукли ме, а онда су ме бацили у јарак и уперили у мене седам калашњикова. И ево сад поенте: У том тренутку сам видео да су прсти војника били на окидачу калашњикова. И израчунао сам да имам 1 секунду живота. Знао сам такође да су убили више од 200.000 људи за све те године. Побили су толико много људи и сви ти животи нису поседовали никакву вредност за њих. Зато у тој једноја секунди која ми је преостала, из дубине свога срца ја сам завапио: „Боже, тражио сам те у свим религијама, свуда око Света за ових 12 година, тако да, или ме спаси сада или бирам да будем убијен јер то значи да нема Љубави и нема Бога у овом животу. И то је, на крају крајева – истина. Господе, помилуј ме јер ја сам покушавао и покушавао, али једноставно то није функционисало ни у једној религији! Сада те молим Господе – помилуј ме! Господе, спаси ме! Спаси ме, спаси ме!“
И тада се право чудо догодило! Испричаћу вам све како се догодило.
Пушке су биле уперене у мене и остала ми је још само једна секунда живота. Али шта је једна секунда за Бога! Време је ништа. Једна секунда је вечност!
Бог је чуо моје молитве и у тренутку када су хтели да пуцају, изнад грмља, видео сам иако је било мрачно групу људи која се већ била прриближила. И тада, пушке које су биле уперене у мене, спремне да ме убију, заокренуше се за 90 степени и сасуше рафал.. тррррр.. по тим људима. Видео сам како ти људи падају, тако да сам тада побегао. И у том тренутку сам знао да није било шансе да буде другачије. То је стварно био Бог, који је одговорио на моје молитве. Ја сам преживео, и то је можда било највеће чудо.
Али, када ми се сам Христос обратио, мислим да је то било следеће чудо. Имао сам толико пуно чуда, чини ми се минимум десет различитих. Људским знањем се не могу објаснити чуда, али немојмо да заборавимо да је Бог одбио, када су то Јевреји тражили, да чини чуда. Христос је увек чинио чуда, све време, али када су му Јевреји тражили да их учини, Он им је рекао да, икао су до тада видели многа чуда, ипак нису поверовали. Чуда нису толико битна, али да би спасио некога, Бог чини чуда. И у мом животу, упознавање људи у толико много различитих ситуација, Бог је учинио чуда у мом животу да би ми помогао да изградим своје поверење и веру у Исуса Христа. Поверење је нешто што се живи то није теологија нити људска философија него живи Бог, и ако сте заиста у потреби, Бог даје своја чуда. И то је заиста било велико чудо, јер сада, могу да пређем цео свет и најавим Радосну вест, јер Јеванђеље значи управо то, зар не? Тако да то радим и пун сам радости што сам у стању да то радим у православној вери.
● Након тако богатог пута до Христа и Православља који сте прешли, морам да вас питам: Да ли се причешћујете на свакој Литургији и да ли је, по Вашем мишљењу, важно то чинити?
К.К. То је веома важно питање зато што знам, од своје жене, која је из Црне Горе, да неки свештеници из Србије и Црне Горе говоре људима да не узимају Причешће сваке недељне Литургије него само два или три пута годишње, али то је стварно идиотизам, то је неразумевање Христа. Ја знам, од св. Софронија свакако, да ми треба да се причешћујемо сваке Недеље. У манастиру у који сам одлазио, причешћивали су се сваког дана или на свака два дана јер, свакако, шта представља причешће ако не јединство са Богом! Причешће значи – бити у заједници са Христом! Наравно, човек треба да буде исповеђен, да се исповеди. Исповест јесте ослобођење, она је супротност јоги. Јога обећава ослобођење од ваших проблема али она то не може да пружи и то је њена лаж. Док вам причешће и исповест код свештеника дају слободу и као што Христос каже “опростите да би вам било опроштено“. Дакле, ако приступите томе озбиљно а не механички, традиционално, ви тада можете дубље да спознате зашто патите јер видите свој себичлук, свој Его, своје проблеме и тада се кроз сузе исповедате свештенику. Није свештеник тај који вам опрашта, него Бог то чини кроз свештеника и онда ви примате причешће и што више узимате причешће то себе више лечите. Оно је као лек у медицини. Зато је грозно када свештеник говори људима да се не причешћују сваке недеље. Ви се морате причешћивати што је чешће могуће увек повезани кроз молитву, православну молитву пре причешћа. Православне молитве су предивне, оне су предивно ослобађајуће молитве. Оне су животодавне. Зато је веома, веома битно да се причешћујете.
● Хвала Вам што сте се одазвали и били гост нашег портала ЧУДО.
К.К. Било ми је задовољство и надам се да ћу вас лично упознати и све ваше слушаоце, а онда бисмо могли да напрвимо и неки састанак на којем бих вам детаљније причао о многим другим чудима које сам доживео. Бог вас благословио и хвала вам пуно што сте ми пружили прилику да вам посведочим о љубави Христовој.
Разговор за Чудо водила Весна Јанежић
Редакција портала ЧУДО се још једном захваљује драгом Клаусу Кенету на гостовању у овом интервјуу. Договорили смо се када буде првом приликом долазио у Србију, да урадимо један мало опширнији итервју, овај пут уживо, како бисмо наставили али и продубили наш разговор.
