Мисли моје, буне се, с пута скрећу,
неразумљив разлог, непотпун,
веровање у привид, бледом истином
представљен.
Црвениш, бесом, можда стидом.
Мисли мучне гурам у таму
подсвести своје.
Враћају се, прогоне, муче.
Олуја жестока, силна, ветровима завија,
злокобност проноси. Стојим, борац без сурових
љубопитљивости, љубазношћу замаскираних,
лажима увијеним.
Борац сам, гестове имитирам,
слухом награђена, кроз мелодије сваког новог
дана.
Жељене звукове производим,
самоћом,
сетом, исписане,
компоноване, кроз мисли
моје, испеване.
