Арача је средњовековна рушевина која представља јединствен споменик културе таквог типа у Србији.
Арача, локалитет са остацима импозантне средњовековне романичке цркве која више од седам векова бележи историју Баната, каприциозно је одолела свим недаћама прохујалих времена. И тако Арача стоји и дан данас, надомак моћне реке Тисе, као главне срчане аорте Војводине, и представља јединствен споменик културе таквог типа у целој земљи.
Овај романички храм са готским звоником се налази између Новог Бечеја и Новог Милошева, тачније на неких 12км од Новог Бечеја. Немојте да вас завара типични равничарски пејзаж и осећај да сте стигли усред ничега. Јесте да је Арача окружена њивама и огромним пространством равнице, али након уживања у лепотама цркве, овај крај итекако има шта да Вам понуди. Између осталог, ово је идеално место за пикник и једнодневни излет.
Наиме, у самој близини атракције је село Торда у којем се налази и „Удружење за чување Араче“ где можете чути о овом локалитету нешто што сигурно нисте знали, а успут се и упознати са циљевима овог удружења.
Свакако посетите специјални резерват природе „Слано копово“, дворац Kарачоњи у Милошеву и стару бродску преводницу на Тиси код Новог Бечеја. На путу за Kумане свратите до дворца Соколац кога је подигао Лазар Дунђерски, а потом и најпознатији двор овог краја у Бачком Градишту – двор Гедеона Рохонција на Бисерном острву за које се знало до Берлина и Париза. Уверићете се зашто, пише Авантуриста.цо.
На основу онога што су закључили стручњаци својим испитивањима, уочили су да су постојале две грађевинске фазе и да се претпоставља да је Арача саграђена на неким старијим темељима. У изградњи су коришћени тесани камен, мермер, тесаник и цигла. Утврдили су да постоје елементи који сугеришу на медитерански карактер плана, јер сама грађевина има три апсиде, са масивним зидовима од црвене цигле, што се и данас може видети. Такође, постоје бројне лучне аркаде на полустубовима. Црвени мермер краси улаз или портал који рађен је на две воде, као и круг у којем је била розета, о чему сведоче остаци стакла са витража.
У унутрашњости су изражени масивни стубови од сивог пешчара. Kапители стубова имају елементе романичке биљне декорације. На једном од капитела стубова се налази и фигура Адама који бере јабуку. Под цркве је био прекривен плочицама од црвеног мермера. Данас су остаци некада моћне грађевине превасходно станиште и уточиште многим врстама птица, а сама грађевина је ушушкана у жбунасто растиње у чијој близини се налазе гомиле камења које су некада биле саставни део зидина.
ИСТОРИЈА АРАЧЕ
Арача се први пут спомиње у XИИИ веку, а као година изградње се узима 1230. Грађена је на остацима цркве из XИ века. Већ 1280. године бива опљачкана и уништена, да би била обновљена тек 1370. по налогу краљице Јелисавете Kотроманић Анжујске. Током те обнове цркви је додат готски торањ са звоником. Године 1417. краљ Жигмунд поклања деспоту Стефану Лазаревићу имање са црквом, а после је припала Ђурђу Бранковићу. Са надирањем Турака пише се и мало тужнија историја манастира, јер је 1551. године Турци руше и од тада па до данас није обнављана.
Постоје и многе легенде које прате Арачу, а најпознатија се везује за Ричарда Лавље Срце и Атилу Хунског. Први се овде, наводно, лечио лековитим блатом у повратку из крсташких похода, а за другог се везује прича о огромном благу које је закопао у кориту Тисе. Па се сматра да су бенегдитински монаси из тог разлога и дошли овде да заграде манастир који никада у потпуности није био завршен. Углавном, важно је напомети да је земља Араче била дом становницима и пре изградње манастира још у доба старчевачке културе, у период 5.500 година п.н.е. То значи да је тај простор константо био дом човеку 7.500 година. (Погледајте и:
САВЕТИ ЗА ПУТОВАЊЕ
Дођите другом половином јуна када ћете имати прилику да уживате у цветању Тисе – јединственом природном феномену када инсект из групе водених цветова, после три године проведене на дну реке, излеће у дан како би у наредних неколико сати обавио све што му је потребно у животу. То је својеврстан и трагичан љубавни перформанс који завређује сваку пажњу.
„Средновековни фестивал Арача“ је посебна атракција која се одржава 16. и 17. јуна сваке године. Јединствена прилика да се преселите у средњи век и на моменат осетите праву средњовековну културу.
У августу, у оквиру фестивала Великогоспојинских дана, имате прилике да уживате у четвородневном загарантованом проводу за сваког.
KАKО СТИЋИ ДО АРАЧЕ
До атракције Арача се најбрже стиже преко Новог Сада за оне који долазе из јужнијих делова земље, а за Војвођане то свакако није проблем, јер готово сваки превозник има линију до Новог Бечеја. Најлакше је ићи до Бечеја, а потом одатле до Новог Бечеја који је удаљен само 10км. С друге стране, као што увек скрећемо пажњу, најбоља је варијанта за овакве авантуре је путовање аутомобилом.
Арача се налази на 12км од Новог Бечеја и на 8км од Новог Милошева. На том последњем километру замолите возача да вам стане крај земљаног пута који води у правцу Араче. Проћи ћете поред напуштене железничке станице „Црна Бара“. Даље вас земљани пут води поред малог салаша и нестаје у шумарку, а након тога имате неких 5~6км до одредишта.
Национална географија
