Од 20. априла совјетска артиљерија непрестано је пуцала по Берлину, а зрачне ударе као подршку Совјетима почело је британско зракопловство. Берлин се претварао у горућу рушевину без икаквих увјета за живот.
У Хитлеровом бункеру, правом подземном граду, почело је владати лудило. Серије бесмислене еуфорије замјењивали су периоди тоталног очаја. Хитлер је из дана у дан прелазио из увјерења о скором крају и рата и његовог живота до покушаја управљања већ непостојећим јединицама. Тако је много наде полагано у наводни протунапад генерала Wенка који је требао стабилизирати фронт и спасити Берлин. Жуков је ово касније коментирао ријечима: „Ови људи изгубили су дотицај с реалношћу мислећи да је могуће задржати Берлин“.
Дисциплина је полагано опадала те је Хитлерова тајница Тродл Јунге чак упитала Хитлера зашто се не бори са својим трупама на што јој је одговорио да се боји заробљавања. Већ раније Хитлер је одлучио како неће жив у совјетске руке. Наредио је да га се информира 24 сата унапријед када ће обрана колабирати.
Њемачке трупе жилаво су се браниле користећи предности урбаног ратовања. Преко 40.000 стараца и мноштво дјеце било је ангажирано у борби. Задње Хитлерово појављивање пред неком врстом јавности било је одликовање дјеце која су уништила совјетске тенкове. Због огромног стреса Хитлерово здравствено стање се погоршавало те је неконтролирано тресао руку и згрбавио се. Распитивао се о начинима самоубојства, а наредио је да се цијанидом убије и његов пас, њемачки овчар Блонди.
Нијемци су, бојећи се како ће је Совјети користити за напредовање, потопиле берлинску подземну жељезницу. Тисуће Берлинаца које су се склониле у подземну жељезницу биле су подављене. Њемачке снаге утврдиле су и два масивна протузрачна бетонска торња у која се склонило мноштво цивила. Предаја гарнизона ових торњева спасила је животе мноштву цивила.
Навечер 30. априла Хитлер се након вјенчања са својом дугогодишњом дјевојком Евом Браун, свјестан да је рат готов и како се совјетске трупе припремају за заузимање бункера налазећи се један блок даље, убио. Прво је прегризао капсулу цијанида, а затим се упуцао у сљепоочницу. Ева Браун убила се цијанидом. Управљање Реицхом преузео је министар пропаганде Јосеф Гебелс. Хитлерово тијело заједно с тијелом Еве Хитлер изнешено је и запаљено испред бункера. Добивши вијести да се Хитлер убио Стаљин је коментирао: „Свиња се убила. Штета што га нисмо заробили.“
Сутрадан ујутро, Јозеф Гебелс и његова жена Магда Гебелс су са ињекцијама морфија успавали своје шестеро малољетне дјеце. Након тога Гебелс је напустио просторију, а Магда је побила властиту дјецу капсулама цијанида. Раније је изјавила како не жели да јој „дјеца живе у свијету без национал-социјализма.“ Након тога супружници Гебелс су се запутили испред бункера. Јозеф Гебелс прво је упуцао жену Магду, а након тога и себе. Починили су заједничко самоубојство.
Њихов примјер слиједили су многи нацистички фанатици поубијавши се. Од генерала до обичних војника и регрутиране дјеце. Заслијепљени фанатизмом одлучили су умријети и за собом у смрт одвести и друге када је дошао крај њиховој злочиначкој творевини. Неки су се убијали из очаја, неки из страха, неки из осјећаја лојалности. Они реалнији бјежали су на Запад и у јужну Америку.
Дана 8. маја већ непостојећи и распаднути Њемачки Трећи Рајх потписао је капитулацију. Главнокомандујући Wilhelm Keitel предао је ноту о безувјетној капитулацији совјетском маршалу Георгију Жукову. Након 4 године крвавих сукоба који су однијели десетине милијуна цивилних више него војних жртава, Други свјетски рат у Еуропи био је завршен.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
prometej.ba
