После пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918, српска војска је незадрживо кренула у јуриш и гоњење непријатеља. Већ 12. октобра, Прва армија победоносно је ушла у Ниш, српску ратну престоницу. Био је то не само стратешки већ и симболички важан чин, чиме је октобар 1918. уписан у историју и као кључни месец победе у Првом светском рату. Пет дана након ослобођења Ниша, Прва армија наставила је напредовање. Коњичка дивизија гонила је аустроугарске трупе према Алексинцу, Моравска дивизија према Параћину и Ћуприји, а Дринска дивизија према Крушевцу и Крагујевцу. Од 18. до 21. октобра Прва армија је сломила немачки отпор код Сталаћа и Ражња и потпомогнута јединицама француске армије наставила продор ка Дунаву и Сави.
Готово истовремено, 22. и 23. октобра српске трупе ослобађају Краљево, Параћин и Варварин, а 25. октобра и Чачак. Након тешких тродневних борби, 26. и 27. октобра слобода је стигла у Ћуприју, Јагодину и Крагујевац. Тиме су створени услови за протеривање окупатора из Подунавља и Браничева – српска војска је 29. октобра ушла у Пожаревац, а дан касније у Смедерево.
Борба се крајем октобра с копна проширила на реке – српска војска је морала да неутралише аустроугарску ратну флотилу на Дунаву, која је дејствовала с пловила код Гроцке, Винче, Вишњице и Сланаца. Тако је и за престони Београд отворена капија победе, кроз коју су ослободиоци прошли првог новембарског дана 1918.
Протеривање окупатора с територије Краљевине није значило и крај рата за српску војску. Како је у складу с прокламованим ратним циљевима средином октобра 1918. поновио председник владе Никола Пашић, „Србија сматра својом националном дужношћу да ослободи Србе, Хрвате и Словенце који су живели у Аустроугарској монархији, не спутавајући им при том право на самоопредељење”. Оружана и дипломатска борба за стварање државе Јужних Словена настављена је до 1. децембра 1918. године, када је проглашена Краљевина СХС.
Победу у Првом светском рату Србија је платила највреднијим што је имала. Од 852.000 војника погинуло је или од последица рањавања и епидемија преминуло њих 402.435. У заробљеништву је умрлo 81.214 војника. Страдало је и 845.000 цивила, рачунајући и жене и децу. Према подацима изнетим на Конференцији мира у Паризу, Србија је у Великом рату изгубила 1.247.435 људских живота, или готово трећину предратне популације. Ако се овој бројци додају и тешки инвалиди неспособни за самосталан живот и привређивање, губици се пењу на 1.511.415 људи. Уз све наведено, после рата је остало и око пола милиона сирочади и недорасле деце без храниоца породице.
Дарко Пејовић
Политика
