Изашла жена из свог дома и видела на улици три старца са дугим белим брадама. Није их познала и рече:
– „Нисте ми познати, али вероватно сте гладни. Уђите у мој дом, нахранићу вас.“
Они упиташе:
„Је л ваш муж код куће?“
– „Није“, одговори она.
– „Онда не можемо ући“, рекоше.
Увече, када се њен муж вратио кући, жена му исприча о свему што се десило.
– „Иди и реци им да сам код куће и позови их да дођу“, рече муж жени.
Жена оде и позва их.
– „Не можемо ући у кућу заједно“, одговорише старци.
„А зашто?“ , упита жена.
Један од стараца јој рече:
„Он се зове Богатство“, показујући на једног, „он Срећа, а ја се зовем Љубав. Ти иди кући и договори се са својим мужем кога желите видети у свом дому.“
Жена оде и исприча мужу о свему што јој рече старац.
– „Одлично“, рече муж, „ако већ треба направити избор, позовимо Богатство. Нека уђе у наш дом и испуни га богатством.“
А жена му рече:
– „Драги, а зашто не би позвали Срећу?“ Њихова ћерка је све то пажљиво слушала и предложи родитељима:
„Хајде да позовемо Љубав, онда ће у нашем дому заблистати љубав.“
Родитељи се сложише са ћерком и муж рече жени:
– „Иди и позови Љубав.“
Жена оде и позва старца по имену Љубав да крене за њом. Међутим, друга два старца кренуше за њим. Жена се зачуди и упита:
– „Ја позвах само Љубав, куда сте ви кренули?“
– „Да си позвала Богатство или Срећу, остала два би остали на улици, но како позва Љубав, куда год она иде, ми увек идемо за њом.“
Тамо где је љубав, увек су и богатство и срећа.
