Римска војска вековима је била једна од најбоље организованих војних сила.
Главни род војске код Римљана су представљале пешадија, коњица и морнарица. Војску је пратила и комора, а било је и помоћних чета. Највећа војна јединица била је легија у којој се налазило обично 6.000 војника. Легија је носила име или по редном броју, или по своме оснивачу.
Свака се легија састојала од 10 кохорти а кохорта од три манипула. Мања јединица од манипуле је била центурија , а оно што је центурија била у пешадији, то је била турма, односно ескадрон у коњици. Мања јединица у коњици од турме је била декурија .
Поред оперативне војске у војсци је било и занатлија .
Војска која маршира – агмен прелази дневно 25 километара (50 километара, па и више, ако је у питању форсирани марш), с оружјем и пртљагом. Испред војске иду извиднице и шпијуни. На челу војске и на крају су коњаници и лако наоружане трупе, пише Kултура античког Рима.
ЛОГОРИ
Војска подиже утврђени логор, који може да буде привремен или да постане трајан. Извиднице бирају место у близини воде, шуме и пасишта. Обавља се обред којим се одређују границе логора, као приликом оснивања града.
Четвртаст, или правоугаони, логор обично има четири улаза (на средини сваке стране) и до њих воде cardo maximus i decumanus maximus , два главна пута.
Две легије обично заузму простор од око четрдесет хектара (500×800 метара). У центру се налази шатор генерала и врховног штаба и форум, као у граду у малом. Логор је заштићен јарком који је широк четири, а дубок три метра. Извађена земља омогућава да се подигне насип у који се побада копље (које носе војници) које чини ограду. Унутра се подиже кула, а споља постављају различите клопке које ће успорити непријатеља у случају опсаде.
ОРУЖЈЕ И БОРБА
Главно оружје или арма римске војске је било: мач , копље , стрела и штит . Иначе за копље као и за друго оружје постоји велики број синонима.
Римљани су поред овога познавали и бојне справе за избацивање стрела и копаља, а употребљавали су праћке .
Првобитна гломазна фаланга уступила је место организацији у којој су легије, које се налазе у центру, уоквирене трупама савезника, а крила чини коњица. Легија се пред борбу постављала у три бојна реда. У првом су биле четири, а у друга два по три кохорте. Трећи бојни ред је обично представљао резерву.
Свака легија се поставља у три линије манипуле, распоређене у квинкус. На знак, војници бацају копље, пре него што ће се упустити у борбу прса у прса, сем ако ситуација не захтева сложеније тактике.
ОПСАДА
Опсада почиње опкољавањем места које треба освојити помоћу утврђеног заклона . За напад војници користе разне ратне справе, попут катапулта или балисте, јуришне куле од дрвета прекривене кожом (против пожара), привремене заклоне ради приближавања, „овнове“ за разбијање капија.
Прилазе копајући и подземне пролазе како би ослабили темеље непријатељског утврђења. Најзад, када крећу у напад, да би се заштитили од непријатељских пројектила, стављају штитове на главу и тако формирају „корњачу“.
Националан географија
