Млади Kраљевчанин Душан Ђорђевић освојио је бројне награде на домаћим и светским такмичењима. Овенчан златним медаљама за своје знање из физике – пре четири године најпре је одлучио да студира у Србији, потом за три године завршио основне студије физике на београдском Универзитету, а у протеклих годину дана мастер студије физике на Универзитету Оксфорд и истовремено на Универзитету у Београду.
Стипендија коју је на Оксфорду добио покрила је све: трошкове школарине, становања, исхране, што је све заједно на годишњем нивоу око 40.000 фунти, а Душан нас подсећа да као народ можда нисмо ни свесни колико је Србија препуна талентованих младих људи.
Љубав према физици, открива Душан, јавила се већ када је у шестом разреду добио тај школски предмет. Већ тада му је, каже, било јасно да му се физика страшно допада. Уживао је радећи школске задатке, одмах почео и да се такмичи и да осваја награде за своје знање из физике.
– У седмом разреду сам полако постао свестан тога да је физика наука коју желим дубље да изучавам током свог живота. Наравно, то се потврдило тек у средњој школи, после које сам уписао Физички факултет Универзитета у Београду. Прве две године студија дао сам у року од годину дана, основне студије завршио за три године, а онда, паралелно уписао мастер студије и на свом факултету и на Универзитету Оксфорд – прича Душан који се радо одазвао да за Изазов Плус, омладинску редакцију портала Kруг, прича о себи, физици и свом досадашњем академском и животном искуству.
ДВЕ ГОДИНЕ СТУДИЈА ЗАВРШЕНЕ ЗА ГОДИНУ ДАНА
Он истиче да је након завршене средње школе имао солидно знање, па му током прве две године студија које је дао за једну годину није било толико тешко као што би се можда могло претпоставити када чујете да је неко завршио две године за једну са оценом 10.00.
Признаје да јесте учио више од остале деце, али додаје да је „за неки већи успех то – неизбежно“. Учење му, каже, никада није представљало проблем, напротив. Увек је уживао учећи, поготово физику коју обожава:
– Физика је наука која описује свет око нас, а ја сам изучавањем физике изучавао све што мене окружује. Није то као историја у којој бих морао да учим податке напамет и да „идем“ кроз разне ствари које су други људи већ смислили. Ја сам кроз физику откривао свет, сазнавао сам како ствари функционишу, што је за мене јако узбудљиво и само по себи ме је терало да учим и напредујем.
Душану, ипак, никада није мањкало слободног времена за изласке и дружења, па је увек умео да се организује да погледа добру позоришну представу, оде на концерт, у провод са друштвом:
– Посвећивао сам више времена физици него неки просечан ученик или студент, али слободно време је јако битно за сваку индивидуу и без тога је немогуће остати сконцентрисан. Наравно да у животу умем да уживам као и свака друга млада особа.
Данас Душан, српски геније за физику, тешко може да одлучи која му је најдража од награда које је освојио на бројним домаћим и светским такмичењима. Пођеднако су му драге оне које је освојио као ђак, али и оне до којих је дошао као студент.
– Из периода средње школе бих дефинитивно издвојио међународне Оллимпијаде из физике на којима сам остварио значајне резултате, а пре свега међународну Олимпијаду из физике 2017. када сам освојио златну медаљу. Завршио сам факултет за три, уместо за четири године, са просеком 10,00, а на трећој (технички мојој другој години студија) добио сам награду „најбољи студент на смеру“. Она ми је много драга и најзначајнија награда из периода основних студија. Да, награде из средње школе су најдраже, пошто су на светском нивоу и уложио сам велики труд да их остварим, али су и после њих дошле неке нове на које сам поносан.
Врло је занимљив Душанов одговор на питање о разликама о студирања у Србији и у Великој Британији:
– Можда просечан становник Србије није свестан, али – млади у Србији јако су талентовани и дефинитивно изнад европског просека, ако не и светског! Kонкретно, на Физичком факултету у Београду, а верујем и на осталим факултетима у Србији су јако талентовани и вредни људи. Нажалост, нема их пуно! Физички факултет има јако мали број студената и, нажалост, сваке године све мање младих га уписује. То је највећи проблем наших образовних установа, иако је кадар који ради на факултетима јако добар, као и могућности да напредујете и учите.
Немамо довољно људи заинтересованих да изучавају физику, па се некако на крају испостави да та наука, можда је глупо рећи да полако умире, али дефинитивно не живи пуним животом. Са друге стране, у Енглеској, али и у бројним другим земљама то није случај. Kод њих физика цвета, јер постоји огроман број студената. Kонкретно, Универзитет у Оксфорду који је један од најпознатијих универзитета на свету, а на којем сам ја радио мастер студије постоји велики број студената који уписују физику.
Ту долази и велики број студената из свих крајева света и сходно томе огромна је конкуренција која вас, наравно, тера да напредује и да дате свој максимум.
Сербиантајмс
