Сказаљке сата показују време
одлазак оних што сам волео,
за срећу сам се само борио
опрости мајко сузе јунака.
Време носи Христво учење
стожер радости и вечног спаса;
ово време нову судбу таласа,
зна онај што чека да дођем.
У врту спасења молим ти се
теби једина, што свет разумеш-
у души ми је понекад тама ,
жишка плама у ноћни студеној.
Вирови живота доносе камење
за сваки сам направио ограду-
рукама се молио свом спаситељу
из крви Христове зарасле су ране.
Само страх понекад ми дође
тај бунт што из срца прође-
исконски сјај милог погледа
пред куполом неба анђели гледају.
Покров извезен од златног сјаја
пресветле Богородице и завичаја,
доноси спас у вихору времена-
жишку плама пред олтаром неба.
