У Чибачи код Дубровника државни расадник основан је 1909. Гајио је винову лозу, поврће, цвеће, украсно грмље и дрвеће. Савез Сокола а посебно Соколска жупа Мостар систематски су радили на ширењу задругарства у селима. Једна од задруга које су основали соколи била је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у чети Доња Жупа (Соколско друштво Дубровник). Задруга је тежила да свој делокруг проширити на све околне чете. Она је требала да преузме централно вођство производње и продаје поврћа, воћа и цвијећа. Члан сокола Иво Мишић Николин одржао је у Чибачи на дан Три краља 1935. предавање о култивацији Жупе и Бргата у претходних 10 година. Специјални жири на Покрајинској пољоделској изложби 1935. у Официрском дому у Дубровнику доделио је Соколској задрузи Чибача диплому у знак признања.
Задруга је сарађивала са Савезом воћарских задруга у Београду. Бошко Мишић из Чибаче посетио је начелника Милутиновића у министарству пољопривреде у вези помоћи за унапређење ове гране пољопривреде. Тражио је да један представник задруге оде у Грчку да се упозна са начином паковања смокава. Због важности Соколске повћарско-воћарско-цвјећарске задруге у Чибачи за економско подизање села на тромесечној седници соколских чета 4.11. 1934. одлучено је да се све чете на територији Соколског друштва Дубровник учлане у задругу најмање са једним уделом од 100 динара, уз уплату од 10 динара за уписнину. Задруга је решила да 1936. прошири своје деловање и да по тржној цени откупи све залихе сувих смокава од свих чланова соколских чета, уколико смокве буду одговарале, да су добре врсте, пажљиво сушене и чисте. Купљене смокве је задруга сортирала у мале пакетиће у целофан по грчком систему. Што није одговарало за паковање било је продано на велико. У писму дубровачким четама тражено је да се одмах учлане у задругу, пошто је задрузи као чланици Савеза воћарских задруга у Београду гарантовано да ће моћи преузети сву количину смокава коју јој понуде чланови соколских чета. У писму је истакнуто : „Заложите се сви да ову уносну грану нашег воћарства подигнемо на замјерну висину, од које ће опет црпсти највеће користи чланови чета и тако осигурати продају свих властитих залиха сухих смокава. Упозорујемо Вас да ће задруга куповати само од чланова чета, које су зачлањене у ову задругу.” На тромесечној седници соколских чета друштва Дубровник одржаној 21 маја 1936. објављено је да је Бошко Мишић, члан чете Доња Жупа, изабран за референта за задругарство Жупе Мостар. Соколска жупа Мостар продавала је производе соколских задруга у Автовцу и Чибачи. (8)
О соколској задрузи Бошко Н. Мишић писао је у листу „Дубровник”, 1937. Соколска повћарско-воћарска и цвјећарска задруга у Чибачи код Дубровника бавила се паковањем сухих смокава од 1933. те је како је истакао, прва у овим крајевима почела са овим радом. Паковали су резане смокве у целофан. Овако паковане смокве наишле су на одличну прођу, те су сваке године продали по неколико хиљада пакетића, а највише су послали у Словенију. На среском соколском сабору у Дубровнику 1935. донета је резолуција у којој се под тачком пет било тражено да Банска Управа резервише за сеоске чете и њихово чланство за бесплатну поделу максимум воћних садница нарочито лимуна и наранача. Под тачком шест тражено је да се одржи више задружних течајева за унапређење задругарства. Под тачком седам тражено је да се у срезу дубровачком отвори једна нижа пољопривредна школа интернатски уређена. Под тачком осам тражено је да се снизи и укине државна, бановинска и општинска трошарина на вино. Под тачком десет тражено је да се цене пољопривредних производа доведу у склад са ценама творничких производа који су сељаку били потребни.
Соколска задруга учествовала је у прослави Дана Уједињења 1937. Први децембар је прослављен у Горњој Жупи. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишић одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно „Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. У свом говору је истакао : „Браћо и сестре ! Данас се навршује 19-годишњица нашега Ослобођења и Уједињења. Данашњи дан је најзначајнији дан у хисторији нашега народа … Деветнаест година нашега уједињења није донијело оне резултате које смо ми соколи очекивали … Живећи вјековима разједињени, туђини нам ставише разне препреке том духовном уједињењу. Зато браћо и сестре, наша соколска дужност која избија из соколске мисли јест ширити братску љубав и једнакост, кроз гесло: „Брат је мио које вјере био !”. Само овако радећи утрти ћемо пут ка нашем духовном уједињењу. Ми знамо да ћемо овако радећи наилазити на разне потешкоће и неразумијевање, тим више што су се данас након 19 година нашега Уједињења нашли лажни пророци који народу приповједају умјесто љубави мржњу и небратство. … А ми браћо и сестре данас смо још више позвани да удвостручимо наш соколски рад који је сав испуњен љубављу и братском слогом, све за добро младога нам Краља и за величину и недељивост Александрове Југославије.” Соколи Горње Жупе закључили су да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прилици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне „Сви за једнога, а један за све”. Свечаност је завшена певањем „Ој Славени”.
Државни расадник основан је 1909. у Чибачи. Савез Сокола и Соколска жупа Мостар систематски су радили на оснивању задруга и ширењу задругарства на селу. Једна од успешних задруга које су основали била је Соколска повћарско-воћарско-цвјећарска задруга у сеоској чети Доња Жупа из Соколског друштва Дубровник. Задруга се бавила паковањем сувих смокава од 1933. те је прва у тим крајевима почела са овим радом. Због важности Соколске повћарско-воћарско-цвјећарске задруге у Чибачи за економско подизање села на тромесечној седници соколских чета 4.11. 1934. одлучено је да се све чете на територији Соколског друштва Дубровник учлане у задругу најмање са једним уделом од 100 динара, уз уплату од 10 динара за уписнину. Бошко Мишић, члан чете Доња Жупа, изабран за референта за задругарство Соколске жупе Мостар.
Саша Недељковић – историчар
