Година је 218, а нови цар долази у Рим. Обучен у свилу, са црвеном бојом на избељеном лицу и шминком на очима, изазвао је велико интересовање Римљана који су у огромној броју изашли на градске улице да га дочекају.
Од најнижих слојева који су се гуркали по уским плочницима, до најугледнијих сенатора који су цара дочекивали на Форум Романуму, сви су са изненађењем гледали у четрнаестогодишњег цара импресивног имена Марко Антоније Антонин Август, који је у историји остао запамћен само као цар Елагабал.
Елагабал је у родној провинцији Сирији служио је као првосвештеник Бога Сунца Хелиогабала, одакле му потиче и име. Та чињеница, као и његов религијски фанатизам, одредили су му судбину и за живота, и након његове смрти.
Идеја да источњачки свештеник постане апсолутни владар Римске империје ће се показати као доста компликована. А невоље су кренуле од самог старта.
Жена на челу Рима
Након импресивног појављивања у Риму, убрзо је постало јасно како изгледа нови однос снага на двору. Млади цар је превасходно водио рачуна о религијским питањима, а није се претерано мешао у ствари које су се тицале управљања империјом, војском и привредом. За те ствари задужена је била његова мајка, Јулија Сома, које је преузела фактичку власт у земљи.
Иако се чини немогућим у једној војној диктатури какав је Рим био у доба позног принципата, жене су често биле у самом врху пирамиде моћи у Империји. Августова жена, Ливија, била је сматрана једнако моћним као и сам цар, затим Клаудијева жена, Месалина, потом Неронова мајка Агрипина, све су то биле жене коју су имале исту, или већу власт од самог императора.
Јулија је наставила ту традицију, успоставивши и први пут у Римској империји правило да је жена могла бити присутна у Сенату током заседања. Ипак, имала је и огромну отежавајућу околност – бизарно понашање свог сина.
Цар који се преоблачио у проститутку
Иако нема много историјских извора који нам сведоче о Елагабаловој владавини, и ако занемаримо “таблоидни“ и необјективни аспект који је дефинитивно постојао код једног дела историчара, оно што остаје као заједничко за све изворе, говори нам да је Елагабал успео да укаља скоро све што су Римљани сматрали моралном и духовном вредношћу.
Апсолутна власт коју је цар добио се претворила у непрестано оргијање, које је било додатно подстакнуто краљевим личним идентификационим недоумицама. Наиме, према чувеној књизи Хисториа Аугуста из 4. века, Елогабал се често облачио, представљао и понашао као жена. Често је у свом двору сазивао проститутке на гозбе, а потом би с њима ишао “у провод“. Према овим изворима, цар се продавао мушкарцима заједно са проституткама, што је изазвало неверицу код Римљана.
Причало се да је у двор сазивао тематски – мале људе, инвалиде, осакаћене и унакажене, па би заједно са њима оргијао. Оно сто је још више заболело вишу класу, дефинитивно је било што је на висока места постављао људе из најнижих слојева, ослобођенике и чудаке.
Кап која је прелила чашу
Питање је колико би све могло да траје, мада су већ и његови најближи почели да схватају да нови цар неће дуго поживети на двору, да Елагабал није био упоран у спровођењу религијских реформи. Укинуо је првенство Јупитера Највецег и Најбољег, а за највише божанство успоставио Хелиогабала, Бога Сунца.
Имао је идеју да направи спајање између постојеће римске религије и оне коју је он представљао, а то је хтео да симболизује тако што је оженио Весталску девицу. Римљани су на овај чин гледали као на светогрђе, а цар је почео да губи и подршку широких слојева, који су до тада били, у најмању руку, индиферентни.
Кап која је прелила чашу било је скидање главе са споменика Јупитеру, на чије место је ставио главу Хелиогабала, и тиме оскрнавио центар римске религије. То је постао симбол цареве жеље за успостављањем нових религијских односа, али и подсетник свакоме ко прође центром Рима да су нападнута основна римска начела. А та начела су се бранила само на један начин…
Знало се да неће поживети
Преторијанска гарда, задужена за личну безбедност цара, убила је Елагабала и Јулију Сому 222. године, на најбруталнији начин, у центру Рима. Убрзо се скупила велика маса људи, који су се просто такмичили ко це више оскрнавити тела, све док их, на крају, нису бацили у Тибар.
Истовремено, за новог цара је проглашен Север Александар, који ће постати цар марионета Преторијанске гарде.
Након убиства две најважније особе у држави, смакнути су, са положаја или из живота, и многи људи коју су се перцепирали као Елагабалови. Све што је подсећало на његову владавину је срушено или избрисано, женама је поново забрањено присуство у Сенату, а над царем и његовом мајком је у потпуности спроведена “дамнатио мемориае“ – брисање из свих јавних списа и официјелних докумената.
Извор: Историјски забавник
