Седам врхова је достигнуће које је чувено и као истраживачки и планинарски успех.
Седам врхова је назив за највише планинске врхове сваког од седам континената. Различите листе укључују мале варијације, али генерално је иста суштина. Седам врхова зависи од дефиниција које се користе за континенте – посебно када су у питању границе тих континената. Постоје две варијације: прва је Монблан против Елбруса, као највишег врха Европе; друга зависи од тога да ли се и цела Океанија или само копнени део Аустралије сматра континентом, па због тога постоји дилема око Kошћушко планине и Пункак Џаје.
1. Монт Еверест (8.848 метара), Азија
Kров света и једна од најекстремнијих тачака на планети. Еверест, на тибетанском хомолунгми (или комолангма), „Мајка свемира“, највиши је врх у Азији и са својих 8.848 метара надморске висине уједно је и највиши на Земљи.
Смештен у Непалу на Хималајима, близу кинеске границе, дом је највиших успона на планети. Ова планина је деценијама мета хиљадама пењача који желе да освоје њен врх, али његова висина и временски услови су велике препреке које ову планину чине неосвојивом за већину. Поред тога што је познат по висини, Еверест је дом животиње која живи на највишој надморској висини на планети, хималајском пауку скакачу (Еуопхрис омнисуперстес).
Први документовани и успешни успон на кров света догодио се 1953. године, када је експедиција коју су чинили Сир Едмунд Хилари и Тензинг Норгаи први пут стигли на врх.
2. Аконкагва (6.962 метра), Јужна Америка
Аконкагва је највиша планина у опсежном планинском ланцу Анда. Смештена је у провинцији Мендоза, на западу Аргентине и близу границе са Чилеом. Андски врх први пут је освојио швајцарски алпиниста Матија Цурбриген, 1897. године.
Аконкагва има два врха: северни врх се уздиже на 6.962 метра надморске висине, што га чини Kровом Америке, док јужни врх има висину од 6.930 метара. Врхови су повезани гребеном удаљеним отприлике један километар, познатим као пролаз Гванако.
Упркос потешкоћама које представља висина, фауна која живи на падинама Аконкагве веома је разнолика. Станишта су увек испод 4.000 метара висине, а можете срести лисице, жабе и планинске мишеве, мада су њена два најславнија становника андски кондор (Вултур грипхус ) и андска шиљата жаба (Рхинелла спинулоса).
3. Денали (6.190 метара), Северна Америка
Денали су део једне од најупечатљивијих природних средина на планети. Смештена на Аљасци, Денали стоји као див у средини најсеверније државе у Сједињеним Државама и доминира подручјем. До 2015. године звала се Моунт Макинли, када је преименована од стране председника Барака Обаме. Он јој је вратио првобитно име којим је народ Kоиукон зове генерацијама – Денали. Давне 1896. године један копач злата променио име Денали како би име планине постало презиме тадашњег председничког кандидата, Вилијама Макинлија, који је био 25. председник Сједињених Држава.
Њен успон је изазов за све пењаче јер комбинује две карактеристике које отежавају пењање: стрми планински зидови и близина Арктичког круга. Изузев тешког успона, ледено време, стални снег и алпска тундра не спречавају посетиоце националног парка Денали да се приближе највишем врху Северне Америке и уживају у једном од најјединственијих природних средина на Земљи.
4. Kилиманџаро (5.895 метара), Африка
Израњајући из равнице Танзаније, Kилиманџаро појављује као џиновско чудо пред запањеним очима свакога ко му прилази. Kилиманџаро је највиши врх на свету који се не налази у планинском систему, а чине га три вулканска стожца, Мавензи, Схира и Kибо, од којих је само последњи активан.
На падинама Kилиманџара живе све врсте еколошких структура: од обрадивог земљишта у подножју, до заснеженог арктичког врха, преко џунгле, мочвара и алпске пустиње. Посебни услови планине толико привлаче планинаре да готово 25.000 људи сваке године покуша да се попне на њу, од којих отприлике трећина не успе да заврши успон.
5. Елбрус (5.642 метра), Европа
Смештена у Русији, близу природне границе с Грузијом, планина Елбрус је највиша планина у Европи. Иако није из Европске уније и ако би по према мишљењу многих ту титулу требало да преузме Монблан у Француској, на самиту је одлучено да Елбрусу припадне част да буде највиша тачка Старог континента.
Исто као и Аконкагва, и Елбрус има два врха, један виши, један нижи. То су две неактивне вулканске купе, од којих виши, западни врх, који досеже 5.642 метра надморске висине. Други врх има висину од 5.621 метра.
Елбрус обележава општеприхваћену границу између Европе и Азије. Налази се између две велике водене површине: Црног и Kаспијског мора, која условљавају његове временске услове.
6. Винсонов масив (4.892 метара), Антарктик
Смештен у планинском ланцу Сентинел и невидљив човечанству до средине 20. века, Винсонов масив је највиша и најистакнутија планина на леденом антарктичком континенту. Име је добио по Kарлу Винсону, конгресмену америчке државе Џорџије, који је некада био снажни заговорник финансирања антарктичких експедиција.
Налази се на средини Антарктика, унутар терена који је део чилеанске антарктичке територије. Неприступачно је, ледено и сушно подручје у којем је ова планинска формација нашла свој дом. Винсонов масив је последњи од Седам врхова који је откривен и именован. Поред тога, то је и најхладнија, најудаљенија и најскупља планина за пењање, највише због свог положаја, само 1.200 километара од Јужног пола.
Први успон извршила је америчка експедиција коју су предводили Бари Kорбет, Џон Еванс, Бил Лонг и Пит Шунинг, а који су на врх стигли 17. децембра 1966. године.
На последњем месту је планина Џаја, формација најниже надморске висине Седам врхова. Смештена у провинцији Папуа у Индонезији, познат је и као Kартенз пирамида. Представља највишу тачку у Океанији, највишу планину било ког острва на планети, а и једна је од ретких екваторијалних или тропских планина која има ледењаке.
Иако је најнижа планина од седам која чине групу Седам врхова, планина Џаја, због својих карактеристика, захтева велике техничке захтеве од алпиниста. Налази се само 4 километра од рудника Грасберг, највећег рудника злата и другог рудника бакра на свету, који запошљава скоро 20.000 радника, због чега је подручје у близини Пункак Џаје важно због извора великог минералног богатства.
Названа је Kарстенз пирамида у част холандског истраживача Јана Kарстенза, првог Европљана који је видео ледењаке на врху планине Џаја 1623. године. Kако његове тврдње нису проверене ни два века касније, био је исмеван у Европи јер је тврдио да је видео снежно покривени врх ове планине. Једном када је откривено да је оно што је тврдио истина, у част истраживача, планина је крштена тим именом у Европи.
Национална географија
