Христос васкрсава сина удовице из Наина.
Чудо. Како не би тако нешто било чудо. Подизање из мртвих!
Људи траже чуда. Није им довољно чудо живота и створеног света, па ни чуда науке и уметности за која им је Бог дао способност, подвизи хероја, величанствена жртвовања и чинови несебичне љубави свима доступни.
Људи упорно траже од Бога да још нешто учини, да им се покаже. Неподношљива им је скривеност Бога који је стално са њима али их као добар родитељ пушта да сами проходају ка Њему. И тражећи од Бога неки нов доказ Његовог присуства обично не примећују сва Његова чуда око себе.
Многи од нас ће рећи да нису никада присуствовали неком чуду. А да ли нису?
Зар није чудо и сама чињеница да у овом и оваквом свету који се дуго већ откида од Бога има оних који у неком тренутку поверују. Зар и они тада заправо не оживе?
„Момче, теби говорим, устани!“
И млади човек који је био мртав, оживе, подиже се и проговори!
Дај Боже да мртви чују Твоје речи и оживе. Да бачени на земљу добију од Тебе снагу да се придигну. Да занемели проговоре Твојом силом.
Па да се опет слави Име Твоје.
А одјекиваће на далеко, ако они који су били мртви, па Твојом силом оживели, који су пали, па се Твојом снагом придигли, који су занемели, па од Тебе проговорили – не изгубе захвалност.
Захвални не заборављају да сведоче чијом силом и због чега се чуда свакодневно дешавају.
Само захвални могу бити и миротворци.
ФБ Ненад Илић
