Било је разлога да Тома у име свих нас провери да ли је васкрсли Христос само визија, или је заиста телесан а васкрсао. Јер ако није васкрсао у телу него само виртуелно, како би то данас рекли – то не би за нас имало значајне последице. Бог чини Божија чуда- Па?…Али Христос је Богочовек. И Бог и човек. И нестворен и створен.
Телесан а вечан. Васкрсао је и телом. И нама је то обећао ако идемо за Њим и са Њим. Обећао нам је да ћемо с Њим бити јачи од смрти. Због тога је Христос и позвао Тому да слободно нађе доказ који је затражио кад је чуо да се Учитељ појавио осталим ученицима. „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.“ Није то Христос рекао Томи због тога што се смиловао да му као неком детету задовољи радозналост. Позвао га је да се увери. Да се увери у име свих оних који неће моћи да га додирну кад се вазнесе и врати Оцу. Да, каже данашњи сумњичавац и Томин следбеник, али ми данас не можемо да проверимо као Тома, и онда ту не може бити позитивног знања.
Где је ту експеримент који ће неопозиво доказати Божије постојање и стварност васкрсења?
Христос је знао да је Тома спреман да се суочи са несумњивом потврдом васкрсења, са позитивним знањем о васкрсењу Богочовека а да и даље остане љубављу везан за Њега. Не логиком, не разумом, него целим својим бићем. Љубављу.
„Господ мој и Бог мој!“ каже Тома Христу. Он исповеда своју веру. Веру јаку толико да ће због ње годинама касније као сведок Христов мученички пострадати.
Само сазнање не даје основу за жртвовање, љубав даје, вера даје.
Знао је Христос да ће Тома остати у вери и љубави, да ће имати и даље чему да се нада, а не да се ограничи беспоговорним знањем.
А ми? Зашто нама није дата могућност као Томи? Да додирнемо, проверимо и уверимо се.
Умножени докази те врсте потпуно би нас лишили потребе за вером и љубављу, за поверењем у Бога и надањем да ће он одржати своја обећања и у нашем случају. Позитивно знање о најважнијим основама живота и смисла лишила би нас потребе за љубављу, довољни би били само памет и знање. У најбољем случају били бисмо прорачунати а слобода би нестала.
Не бисмо искористили Божји позив и Његово обећање да ћемо са Њим бити усиновљени од Бога, за вечност. А Бог је љубав. Без љубави не можемо са Богом бити Богови. Не можемо бити Божији у вечности.
И тако остаје нам да веру нађемо и чувамо имајући поверење у апостоле, јеванђелисте, мученике, подвижнике… И у Љубав у нашем срцу која је Бог.
Да имамо радосно поверење у истинитост Томиног искуства.
Уосталом и наука, а Тома ето испаде као некакав заштитник научника, и наука тражи наше поверење. Наука не тражи љубав, али поверење људи тражи.
Највећи део науке не можемо сами да проверимо, имамо или немамо поверење у неке научне ауторитете, институције. Наш живот је уопште заснован на поверењу. Кад поверење у нашем времену драматично страда, климају се основе нашег живота.
„Зато што си ме видио, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше.“
Да блажени, су сви који пронађу у свом срцу макар и зрно вере у васкрслог Христа. Да блажени смо и ми који молимо Бога за то зрно вере.
Христос васкрсе!
ФБ свештеника Ненада Илића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име