Пролазећи поред Галилејског језера Христос види два брата, рибаре како бацају мреже. Симона званог Петар и Андреја.
И рече им:
„Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.“
И пођоше за Христом. Први апостоли. Андреј првозвани и Петар – стена, камен на коме ће Црква бити сазидана. Два стамена, сунцем спечена, необразована и једноставна човека.
Оставили рибарске мреже којима су издржавали своје породице, оставили рибе у језеру другима да их лове, а они пошли за неким кога су први пут видели – да лове људе!
Да ли су полудели? Или их је понела амбиција?
Ко су ти људи и шта значи то да су прихватили позив да буду ловци на људе?
Зар нису ловци на људе сви поробљивачи, политичари којима су потребни гласачи и поданици, сви они који умеју и желе да стекну богатство користећи се делом рада других људи? Зар нису ловци на људе и они који спроводе закон, али и они који се свете, поробљивачи?
Нису. Они лове робове, гласове, бројке које има омогућавају да владају, радну снагу и новац, преступе закона, задовољене својих страсти.
Нико од њих заправо и не лови људе.
Да би неко ловио људе, човека, морао би прво да зна ко је и шта је човек. Морало би да га истински занима ко је и шта је човек. Да би могао да препозна човека.
Андреј и Петар су поверовали ономе ког су први пут видели да он зна ко је и шта је човек. И због тога су пошли за њим.
И тако је са првим апостолима, рибарима који су препознали Богочовека, почео Божји лов на људе. Лов у коме се лови отвореним срцем, не да би се неко заробио, него да би се ослободио.
`Ловите људе`. Ловите оне који ће желети да буду оно што је Бог човеку стварањем подарио. Да буде круна свега створеног и са Богом у вечности Бог. Заробите људе Божјом љубављу да би се ослободили. Ловите човека, не статистику и меру корисности – јер ће вас то приближити човеку у вама, и приближиће вас Богу.
Ако човек не буде уловљен као човек, неће ни препознати човека у себи. Имаће о себи неку магловиту слику, заблуду. Тек уловљен Божијом љубављу почеће да разумева себе.
Ловите људе ако у себи слутите човека. Без тога се и не можете упустити у лов.
Ловите лепом речју, ловите помагањем, милосрђем, утехом, ловите и пробудите Богочовеком Бога и човека у човеку.
Има ли важнијег од тога?
Можда су тако нешто у својим простим душама, али спремним да приме Бога чули и првозвани апостоли.
А можда ми постимо апостолски пост због тога да и ми постанемо простији и једноставнији.
Људи – ловци у овом свету који одустаје од човека на људе Бога ради, људи ради, себе ради.
Спремни да оставимо све због човека.
Фејсбук Свештеника Ненада Илића












