Свако од нас носи свој крст, свако без изузетка, ма ко он био, ма каквог порекла био или образовања он био, ма какав положај у друштву заузимао, ма на ком крају свету живео, ма којим се послом бавио. Свој крст носе сиромашни, свој крст носе богати. Свој крст носе „обични“ људи, свој крст носе „познате личности“. Свој крст носе понижени људи, свој крст носе поштовани људи. Нема човека без крста.
Наравно, не мора свако да носи крст трпљења тешке и дуготрајне болести или неких драстичних животних искушења, али свако носи крст својих личних грехова, различитих животних потешкоћа и проблема, бори се против свог унутарњег непријатеља -„старога човека“ који га мучи непрестано. А нико није слободан, нити миран од „старог човека“ у себи.
Овај живот често личи на огроман мрачни простор кроз који човек ходи путем свога живота, а једина светлост која му осветљава тај тешки и мукотрпан пут јесте Господ наш Исус Христос, Који је претрпео спаситељску смрт на Крсту за свакога човека од праоца Адама до краја историје, за сваког од нас, Који је Пут, Истина и Живот, Који је Светлост, Помоћник и Утеха свакоме човеку који ходи за Њим, носећи трпељиво, са вером и надом, свој лични животни крст.
Свакоме од нас, у ношењу нашег личног крста кроз живот, помаже Онај Који се у Светом Јеванђељу обраћа свима жалоснима, болеснима, страдајућима: „Дођите к Мени сви који сте уморни и обремењени и Ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28)
Из књиге Духовни живот у свету без Христа
