На ћошку су стајала два мушкарца и о нечему разговарала.
Мимо њих је пролазио пијанац који је сам себи рекао:
– Сигурно се сад спремају да заједно оду у кафану, да попију.
И пијаница је, заборавивши на све своје послове, пожурио у кафану.
Поред ових беседника пролазио је и блудник који је помислио:
– Ево, људи који се не боје оговарања и усред бела дана се спремају за телесне насладе. Што сам ја бољи од њих?
Изменивши своју путању, блудник пође ка месту разврата.
Крај њих је прошао и праведник и себи рекао:
– Ево људи који су оставили сујету, нашли времена и воде квалитетне разговоре. А ја грешник, већ трећи дан не могу да одвојим ни сат да посетим болесног комшију.
И праведник је, одложивши све своје бриге, пожурио да посети болесника.
Тако праведни људи у свему виде добро, а за робове гресима цео свет је саблазан за грех.
Олга Кљукина. Био једном један човек. Бијељина, 2020.
Hrišćanske priče
