После краја Баховог апсолутистичког система 1860. у сваком већем српском насељу у Војводини  дошло је до оснивања српских народних читаоница и певачких дружина. Сматрали су да се у васпитању књига и песма допуњују. Једно од тих друштава била је Српска певачка црквена дружина у Ади. Имала је хоровође Николу Кирића и учитеља Поповића. Никола Кирић водио је друштво 40 година. Дружина је неговала претежно црквену, а од световне патриотску песму.Борила се стално са тешкоћама  које су наилазили хорови чије су чланови били готово искључиво из сељачког слоја. Кирић никад није добијао хонорар за свој рад са хором.После Кирића постао је хоровођа учитељ Радивој Поповић. Изван певачког круга, сељаци су сматрали да је хор за беспосличаре а не за озбиљне људе. Поповић је почео од забавишта, у којем је учила децу гђа Поповић. Успех ђачког хора Поповића привукао је и мађарску децу. Многи мађарски дечак плакао је ако му родитељи нису дали да пева у српском хору са друговима. Певали су и Мокрањчеве руковети. Да би децу напојио националним духом Поповић је ишао са њима у Фрушку Гору, обилазио српске манастире, водио их у Раваницу. Трошкове путовања  су били покривани концертима  уз пут у српским местима. Ако приходи нису покривали расходе, додавао је из своје скромне плате учитељ Поповић. Таквог учитеља деца су волела и по завршетку основне школе тежила су да уђу хор Српске певачке црквена дружине у Ади. Поповић је успео да у хору задржи као редовне чланице удате жене, не само из редова трговаца и занатлија, него и из земљорадничких кућа. Поповић се одушевљавао и Христићем, Милојевићем и Манојловићем и хор из Аде их је изводио. Као композитор Поповић (Балкан се ори, Југославија) је био познат по песми Мој Дилбере. (1) Српско Православно црквено певачко друштво у Ади је 9 априла 1911. ступило у Савез српских певачких друштава. Било је 40 певача од којих 16 мушкараца и 24 жене. Вежбало је у основној школи 5-6 пута. Организовало је 1-2 пута забаве годишње. (2)

 Од преко 100 српских певачких друштава из тадашње Угарске, Хрватске, Босне и Херцеговине пре Првог светског рата у Савез српских певачких друштава са седиштем у Сомбору  уписало се само 28 друштава. У извештајима о раду истицала се малаксалост код извршујућих чланова а незаинтересованост код публике. У извештају Српског црквеног певачког друштва у Старом Бечеју наводило се : „Наше чланове треба вечито молити, бодрити, кумити, па тек се онда може нешто почети”. Митровачко певачко друштво запазило је „да је наступила нека равнодушност према српским културним установама у опће, а према нашој дружини на посе”. По решењу од априла 1911. Савез је покренуо лист „Гусле”. Лист је слан певачким друштвима у Савезу, затим свима осталим српским певачким дружинама и појединим лицима, свега 250 примерака. Слали су и словенским певачким савезима, музичким листовима, као и белетристичким и политичким листовима. Певачка друштва која су била у Савезу добијала су лист бесплатно. По непотпуним подацима 28 друштава имала су 1.289 чланова, 839 певача и певачица заједно од чега 519 певача и 320 певачица. Поједина друштва имала су тамбурашке зборове.(3)

 После Првог светског рата основан је  6.4.1924. Јужнословенски певачки савез у Љубљани од Савеза српских певачких друштава, Звезе словенских певских зборов и хрватских певачких друштава Лисинског, Јека са Јадрана (Сушак) и Дубрава (Дубровник). Тајништво је било у Београду. Посветио је нарочиту пажњу националној музичкој култури и њеном развоју. (4)  У Скопљу у официрском дому гостовало је певачко друштво Кајмакчалан” из Битоља 11. октобра 1930. Друштво је основано 1926. Оснивачи су били Мих. Пешић, председник духовног суда у Битољу, среског начелника Свет. Драгачевца, Ж. Миливојевића, пензионера и М.Р. Павловића, свештеника и хоровође. (5) У Љубљани је 1932. прослављена  60-годишњица Глазбене матице. Због тога био је приређен велики музички фестивал, који је трајао око 10 дана. Главне приредбе одржане су на Духове и то велики концерат на Конгресном тргу, на коме су наступили „Хлахолиз Прага, „Лисински” из Загреба и „Певачки збор учитеља” из Љубљане. Тада је откривен споменик заслужним композиторима Лисинском, Мокрањцу, Сатнеру, Ипавцу, Галусу-Петелину, Хубаду, Гербичу и Даворину Јенку. Развијена је застава, коју је Глазбеном матици поклонио краљ Александар. Том приликом био је хор Матице одликован орденом Св. Саве I степена. (6)  Ћирило-Методов хор из Загреба неговао је православну старословенску црквену музику. На својој турнеји је 17.7.1933. посетио Дубровник. Хор је стигао на броду  „Краљ Александар” из Котора. У Ћирилометодском вјеснику” о боравку у Дубровнику истакнуто је : И у Дубровнику је коров концерат био одлично посјећен. Нагрнуло је све без разлике, и католици и православни, а нарочито у великом броју руски емигранти, те бројни странци Енглези, Французи и др.” У истом чланку у Ћирилометодском вјеснику” донета је слика доласка хора у Дубровник. Хор је наставио турнеју и из Дубровника отпловио за Корчулу. (7)

  У Тузли у сали Соколског дома је Пјевачко друштво „Његош” приредило комеморативни концерт у спомен краља Александра. Уводну реч држао је председник друштва и ректор Д. Јанковић. Зборовођа је био Вељко Ћесаровић. На програму биле су композиције : С.Т. Мокрањца, Ведеља, Бортњанског, Христића, Дудника и В. Ћесаровића. (8) У Београду на Коларцу 1.6.1935. одржало је С.П.Д.  „Гусле” из Мостара концерат. Дошли су у Београд са певачким хором од 70 чланова и чланица. Друштво је било основано у Мостару 1888. под именом „Црквено пјевачко друштво „Гусле”. Кроз друштво су у току националних борби прошли национални борци Игњат Гатало, Војислав Шола, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић. (9) У јулу 1935. приредило је скопско певачко друштво „Обилић” турнеју по Моравској и Вардарској бановини. Зборовођа је био Станко Валичић. На програму су били домаћи аутори : Бинички, Мокрањац, Христић, те композитори песама са југа : Славенски, Илић, Крстић и Станко Валичић. Чланови „Обилића” већином су били студенти и студенткиње Филозофског факултета у Скопљу. (10)

Српско пјевачко друштво „Слога” из Сарајева са хором од 60 чланова, приредило је у мају 1936. турнеју по Босни. Одржало је концерте по свим вечим босанским градовима. Свечани дочек био је у Бања Луци. Са станице су пошли у парк бана Милосављевића  и на споменик Петра Кочића положили венац. Секретар  „Слоге” Јово Попадић је том приликом одржао говор. После подне чланови друштва отишли су заједно са члановима бањалучког певачког друштва  „Јединство” на гробље да присуствују помену на скупном гробу „велеиздајника” који су за време Првог светског рата умрли у бањалучкој казнионици. Увече приредила је „Слога” у Бања Луци концерт. (11) На иницијативу „Слоге” у Сарајеву поведени су преговори са Српским пјевачким друштвом „Гусле“ у Мостару, да би оба друштва прославила заједнички 1938. 50-годишњицу свог културног рада. Посебан одбор, изабран из редова певача оба друштва требао је да утврди детаље заједничке прославе. (12)

У Новом Саду 7 јуна 1936. одржан је певачки слет и утакмице жупе „Исидор Бајић”. Учествовали су најбољи хорови певачке жупе  „Исидор Бајић” из Бачке и Срема. Утакмице и слет су одржане у великој дворани  хотела „Слобода” у Новом Саду. За првака жупе „Исидор Бајић” проглашено је Новосадско академско певачко друштво. Дириговао је професор музике Светолик Пашћан. (13)

 Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије почела је  соколским V покрајинским слетом у Скопљу 1937. Приказана је слетска сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића.  Текст и музика сцене била је од композитора Петра Ж. Илића. У сцени су учествовали : Певачко друштво Вардар” са својим хоровођом Вацлавом Малим; Певачко друштво Мокрањац” са својим  хоровођом Јосифом Брнобићем;  Певачко друштво Српско-јеврејско” са својим хоровођом Стеваном Шијачким; Академско певачко друштво Обилић” са својим хоровођом Станком Виличићем; Сколско певачко друштво“ — Куманово, са својим хоровођом Душком Полемаревићем; (14)

Српско пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару одржало је 15 фебруара 1938. своју главну годишњу скупштину на којој је одлучено да друштво 1938. прослави заједно са  друштвом „Слога” из Сарајева  50-годишњицу свог опстанка и деловања од 25 до 28 јуна 1938. (15)

Мјешовити хор Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“ отпутовао је 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пјевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу је дошло 11 српских пјевачких друштава. Поворка пјевачких друштава, на челу са соколском музиком и пјевачким друштвом „Јединство” из Котора била је одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана је свечана академија. У вече је био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу „Ој Словени” певали су заједнички сви пјевачи, њих око 600. (16) И соколска друштва имала су своје хорове. У Савезу Сокола било је 77 музика, 73 хорова, 11 оркестара и 55 тамбурашких зборова. (17) Сем „Радише” у Борову је деловало Српско певачко друштво „Гусле”. Оснивањем мешовитог хора обновили су рад 1936. Највећи део хора састојао се од сеоских момака и девојака. Хор је имао 35 чланова. Друштво је наступило на Цвети, певајући у цркви Литургију од Исидора Бајића. На оба дана Ускрса певали су у цркви. Први пут су певали 19 априла 1936. Хором је управљао учитељ Васо Дабић. Циљ друштва био је кроз хорску црквену и световну музику изазивати трајни интерес и љубав за песму. Такође будити и јачати естетска и родољубива осећања песмом. (18)

 Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет певачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу стогодишњицу хорског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено  је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало  8.000 певача који би заједнички отпевали неколико композиција. (19)

Савезна управа Јужнословенског певачког савеза је у јесен 1938. радила на томе да се слет одржи. Планирали су да Велики југословенски певачки слет одрже о духовима 1939. Пријавило се 130 певачких друштава за учешће на слету. Савезна управа тражила је од Артистичког одбора и вођства да поднесу предлоге о заједничким слетским песмама. Композиције су дате у штампу и разаслате друштвима која су се пријавила за слет. Обезбеђен је радио пренос слетских манифестација и концерата. У програму било је : концерти, поворка, свечана академија Савеза, помен краљу Александру на Опленцу, помен на гробу Незнаног јунака, велики концерат, … . Друштво „Путник” преузело је на себе организацију излета за друштва која би после слета до Ђердапа, … . Београдска и земунска друштва била су позвана на сарадњу с тим да образују Радни слетски одбор који је требао да  помаже Савезну управу у раду на организовању слета. Радни одбор био је подељен у пододборе : Административни, Финансијски, Пропагандни, Технички, Пододбор за дочек, Пододбор за смештај певача, Пододбор за старање о прехрани певача и Пододбор за организацију поворке. Савезна управа договорила је сарадњу са  свим београдским културним, просветним и уметничким установама, као и са витешким, националним и покрајинским удружењима. Од представника тих удружења и установа образован је Почасни слетски одбор. Председник Почасног слетског одбора био је председник Градског Поглаварства, индустријалац Влада Илић. Сем њега у одбору су били  председник Српске Краљевске Академије наука, ректор универзитета, као и ректори Музичке и Уметничке Академије у Београду, председник Касационог суда, …  представници Савеза Сокола, Удружење носилаца Белог Орла са мачевима, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Удружење пријатеља славенске музике, Београдска филхармонија, Југословенски женски савез, Удружења : Бојвођана, Босанаца, Јужносрбијанаца, као и остала покрајинска удружења, затим познати јавни радници и осведочени пријатељи певаштва др. Ј. Барић, подпредседник Државног Савета, генерал Ст. Бошковић, подпредседник друштва за подизање храма Св. Саве, В. Гавриловић, бивши председник Српске Краљевске Академије Наука, В. Петровић, књижевник И. Панић, индустријалац, Ф.Грамберг, индустријалац, М. Костић, председник Културног одбора Градског Поглаварства у Београду, као и почасни чланови Јужнословенског певачког савеза др. Новак, Св. Симовић, др. Равнихар, др. Д. Путник, Ст. Бинички, композитор и М. Вукдраговић, композитор, бивши главни тајник Јужнословенског певачког савеза као и представници осталих културних, уметничких и просветних установа као и витешко-националних и покрајинских удружења која су радила на националном, културном, уметничком и просветном подизању народа а чија су седишта била у Београду. И поред свих напора  Савезне управе и Почасног слетског одбора слет није могао бити одржан. Савезна управа је саопштила друштвима која су се пријавила за слет да је одлука о одлагању донета

после свестрано испитане ситуације и по савету меродавних фактора. Покушала је Савезна управа да се слет одржи од 24 до 28 јуна 1939. Ипак слет је опет био одложен…. . У Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” истицало се : „Иако се Велики југословенски слет, давнашња жеља свих југословенских певача, није могао одржати ипак је Јубиларна стогодишња година била величанствено и достојно прослављена.” (20) Краљ Петар II, високи покровитељ ЈПС, одликовао је Панчевачко српско црквено певачко друштво за стогодишњи уметнички и национални рад орденом Св. Саве I реда са лентом. Одликовање је Васа Исајловић, председник Градског поглаварства у Панчеву, уручио друштву 12 новембра 1938. За свој пожртвован певачки рад одликовани су орденом  Св. Саве IV степена Јефта Спајић, др. Миховил Томандл, секретар и Јован Бандур, диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Свечаност пријема одликовања била је спојена са концертом српске вокалне музичке уметности по историјском развитку од почетка до тадашњег времена. Панчевачко српско црквено певачко друштво прославило је свог патрона Св. Јована Дамаскина. Том приком је заједно са Певачком жупом Топаловић приредило певачку академији у част свог председника  Јефте Спајића, поводом прославе 40-годишњице певачког рада Спајића. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва под управом  Јована Бандура, директора Музичке академије у Београду певао је у част слављеника. (21)

Српски лист „Дубровник“ писао је о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ 26 и 27 августа 1939. у Котору. На прославу је позвано 17 пјевачких друштава од Суботице до Битоља и Цетиња. Из прогласа који је издала Управа „Јединства“ са својим предсједником протом–ставрофором Јовом Бућином лист „Дубровник“ истакао је завршетак : „Тешка је била борба, у којој ни попаљени домови, ни вјешала уздуж сињег мора не могоше саломити нашу жељу за слободом, ни поколебати нашу вјеру у уједињење са осталом нашом браћом исте крви и језика. Ту завјетну мисао ,,Јединство“ је освештало у имену своме, исписало на барјаку своме, као символ и циљ свих прегнућа, жеље и рада свога, са истакнутом лозинком: Брат је мио, које вјере био. У тој борби снажила нас је пјесма наша да не сустанемо – пјесма нас је одржала да не поклекнемо“. (22) На прослави су учествовала са својим заставама певачка друштва из Сремске Митровице, Мостара, Никшића, Цетиња и Рисна. Југословенски пјевачки савез одликовао је „Јединство“ и његовог предсједника. Пјевачка друштва одржала су на Бенову концерт. Заједнички хор свих друштава извео је државну химну. Потом су поједина друштва изводила своје тачке. Пјевачки концерт завршен је заједничким пјевањем свих друштава пјесме „Ој, Словени“, што је маса френетички поздравила. Свечаност на Бенову закључиле су војна и грађанска музика својим концертима. У чланку у листу „Дубровник“ истицало се за „Јединство“: „часно је вршило свој тешки али патриотски задатак, и у томе своме часном и патриотском раду дочекало је и своју стогодишњицу. Захвално покољење честитајући му ову славу, жели да и даље, високо држећи барјак, настави са радом, који би лако могао бити потребнији него чак и у неким тешким прошлим часовима. Котор и Срби Бокељи могу се „Јединством“ поносити и дичити, јер само њихово прегарање и схваћање потребе његова задатка, да са пјесмом чува свете српске аманете, одржало га је у животу и на оној патриотској висини, која служи само за примјер.“  (23)

У Борову је 9 и 10 новембра 1940. приређен жупски певачки слет. Дошла су певачка друштва из Сомбора, Вуковара, Винковаца, Даља, Белог Брда, Пачетине, Куле, Новог Сада, Панчева,  Београда, Сремске Митровице и Осијека, са око 800 певача. На слету је учествовало 17 певачких друштава са подручја жупе.  Дочек делегата и друштава био је 9 новембра 1940. Заставе су се виле на друштвеном дому, на стадиону и на главним фабричким зградама. Посебни одбори „Радише” радили су на дочеку и смештају гостију. У Борово су стигли делегати свих певачких жупа, учлањених у Јужнословенском певачком савезу, на челу са председником савеза др. Богданом Милашиновићем, адвокатом из Винковаца. Међу гостима из Београда био је и композитор, професор др. Милоје Милојевић. Тог дана била је заједничка вечера свих делегата у друштвеном дому у Борову. Следила је седница управе жупе у просторијама „Радише” у згради школе  „Краља Петра II”.  Редовна годишња скупштина певачке жупе „Др. Лаза Костић” почела је 10 новембра 1940. Присуствовали су бројни гости. У свом говору др. Милашиновић  одао  је признање жупи „Др. Лаза Костић” на њеном истрајном раду. На челу нове управе жупе остао је г. Кротин, за првог подпредседника изабран је директор „Бате” Томо Максимовић, а за другог подпредседника Божа Ристић, јавни бележник из Суботице. После скупштине образована је поворка у којој су се сврстала сва друштва која су учествовала на слету. На челу поворке било је представништво Јужнословенског певачког савеза, жупе „Др. Лаза Костић” и делегати осталих жупа. Свако друштво носило је транспарент са својим натписом, а испред поворке је ишла музика творнице Бата. Поворка свих друштава дуга близу једног километра, ишла је кроз насеља Борова до стадиона, где су сва друштва певала државну химну и „Хеј Словени”. Дириговао је Стеван Гајдаров, хоровођа  „Радише”. Пре певања химне државне и свесловенске химне инг. Кротин истакао је у свом говору : „Задаћа Јужнословенског певачког савеза је да организацијом свих певача створи живу, одушевљену и свежу војску родољуба и културно-националних радника, да успостави међу њима сталну и тесну везу, како би удружени, свесни и одушевљени могли успешније послужити оној племенитој и узвишеној идеји којој певачка друштва служе, просвећујући кроз песму најшире слојеве народа. … Савез преко својих жупа приређивањем певачких слетова у разним крајевима наше Отаџбине, да би се пружила прилика што већем броју и материјално слабијих певачких друштава да учествују на њима….”.

Одржан је први и други део концерта певачких друштава у друштвеном дому. Учествовала су друштва : Српско певачко друштво „Змај” из Белог Брда, мешовити хор  Српског певачког друштва „Слога” из Пачетина, мушки хор  Српског певачког друштва „Лира” из Даља, Српско певачко друштво из Товаришева, мушки хор Српског црквеног друштва из Осијека, Српско певачко друштво  „Гусле” из  Осијека, Српско црквено певачко друштво „Исидор Бајић” из Куле, Српско певачко друштво  „Јавор” из Вуковара,  Српско занатлијско друштво „Стражилово” из Сремских Карловаца,  Српско занатлијско друштво  из Сомбора, Српско певачко друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора, Српско црквено друштво  новосадског мушког академског хора из Новог Сада, Српско певачко друштво „Венац” из Панчева, Београдско железничарско певачко друштво, „Свети Сава” из Осијека и Југословенско певачко и музичко друштво „Радиша” из Борова. Други део концерта преносила је радиостаница у Београду. Отворен је композицијом др. Милоја Милојевића „Југословени”. Дириговао је аутор, а певао је заједнички збор жупе „Др. Лаза Костић” од близу 150 певача. Затим је певало друштво „Јавор” из Вуковара, са композицијом „Воспојте Господеви”, а затим  Српско занатлијско певачко друштво  из Сомбора, певачко друштво новосадског Академског мушког хора, „Венац” из Панчева, „Гусле” из  Осијека, Београдско железничарско певачко друштво, друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора и „Радиша” из Борова. Певачка жупа „Др. Лаза Костић” основана је 1930. и зато је слет 1940. био јубиларна манифестација жупе. Друштво „Радиша” приредило је заједничку вечеру за све певаче и делегате у горњој дворани друштвеног дома. Тома Максимовић се захвалио певачима и гостима изразивши наду да ће сви они понети из Борова најлепше успомене и сећања на слет. Позвао их је да своје прве мисли упуте краљу Петру, високом покровитељу Јужнословенског певачког савеза. У свом говору истакао је : Ми у Борову знамо шта значи песма, и ми помажемо песму, јер нема песме без рада нити рада без песме. Изјавио је да ће Борово бити једног дана спремно да прими организацију слета певачког савеза, што је изазвало велико одушевљење код певача. Председник Јужнословенског певачког савеза  захвалио се  Максимовићу на сјајној организацији слета у Борову. Захвалио се певачима и певачицама жупе и истакао морално-етичку вредност певања у том времену. Позвао је све певаче и певачице да се у тадашњим тешким временима окупе око својих певачких хорова и да буду сложни и духовно уједињени. У свом говору др. Милоје Милојевић подвукао је моралну вредност песме и певања и истакао потребу што тешње везе између стваралачке уметности и интерпретаторских група, чија сарадња би могла да доведе до процвата музике као уметности. По њему стубови свих великих музичких култура били су певачки зборови и певачки савези са својим интерпретаторским дружинама које су давале моралног подстрека извођењу музичких дела. Истакао је велики културни и национални значај певаштва у животу сваког народа. У току вечере „Радиша” је предао пригодне спомен-плакете  Јужнословенском певачком савезу и свим жупама и друштвима која су учествовала на слету у Борову. Банкет је био продужен игранком и песмом дубоко иза поноћи. (24).

У певачкој жупи „Др. Лаза Костић” било је учлањено 26 друштава. Издала је жупски Алманах поводом десетогодишњег рада жупе. У Алманаху изнесен је рад жупе и рад певачких друштава на националном и културно-просветном пољу. Сврха издавања Акманаха била је и да се тадашњи надлежни фактори заинтересују за рад песништва, покажу више интересовања за ове тако важне националне и културно-просветне установе и укажу обилну помоћ за извршење свих њихових задатака. Издавање Алманаха било је омогућено материјалном потпором подпредседника жупе Томе Максимовића. Врхунац рада певачке жупе је био слет у Борову. На слету је учествовало 18 певачких друштава и то 12 жупских и 6 из суседних жупа као гости. У Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940” истакнуто је : „Када се узму у обзир прилике у којима се налазимо морамо се задивити овоме подухвату жупске управе, која је уложила сав свој труд да изведе оваку величанствену певачку манифестацију. Ова певачка манифестација била је најзначајнија не само у овој него и у току последњих година. Савезна управа на оваком пожртвованом раду жупе одаје пуно признање и захвалност. А нарочита захвалност припада опет добротвору јужнословенског певаштва г. Томи Максимовићу и савезном пев. др. „Радиша” који су пруженом материјалном помоћу омогућили жупској управи да изведу у овако великом и величанственом обиму ову певачку маниферстацију”. На слету жупе „Др. Лазе Костића” у Борову 10. новембра 1940. учествовала су 4 певачка друштва жупе Исе Бајића из Новог Сада. Из жупе М. Топаловића учествовало је Српско певачко друштво „Венац” из Панчева. (25) Југословенско академско певачко друштво из Земуна одржало је концерт 1 марта 1940. у Београду, под вођством новог друштвеног диригента др. Људевита Киша, који се раније истакао као музички вођа Сомборског српског црквеног певачког друштва. Програм је био посвећен хорској песми у Југославији, црквеној музици српских композитора Мокрањца, Милојевића и Живковића као и световним композицијама Мокрањца, Гргошевића, Славенског, Вукдраговића и Настасијевића. (26) Певачки хорови Станковић и  Југословенско академско певачко друштво из Земуна приредили су Велики духовни концерт на Коларчевом универзитету у Београду. Учествовало је близу 200 певача.Приређивачи су се трудили да прикажу развојну слику уметничке црквене музике у Срба од Корнелија па до тадашњег доба. Изведена је композиција Корнелија Станковића “Достојно јест”, затим “Царју небесни” Јосифа Маринковића. Од Мокрањца “Херувика”, “Тебе Бога хвалим”, “Њјест свјат” и “Тебе одјејушчагосја”.  Средња генерација Ст. Бинички “Хвалите Господа” рађеном у облику фуге. Од савремених српских композитора изведен је “Псалм 69” Петра Коњовића; затим “Причастен стих” Милоја Милојевића; “Свјатиј Боже” Стевана Христића; “Оче наш” Миленка Живковића и “Вјерују” Архангелског. Наизменично су дириговали М. Живковић и др. Љ. Киш, а солиста је био првак Београдске опере басиста Жарко Цвејић.(27)

У Сарајево су преко Ужица 3 фебруара 1941. допутовали чланови Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Било их је 70 на челу са председником друштва Николом Соколовићем, јавног бележника из Земуна и чланови певачке жупе „Корнелије Станковић” Дејан Костић и Станиша Сеперовац. На железничкој станици певаче је у име певачког друштва „Гаврило Принцип” поздравио професор Богдан Самарџић, а у име председника градске општине већник Хусеин Алић. На поздраве се захвалио Никола Соколовић,  председник друштва. Гости су обишли старо српско православно гробље где су се поклонили гробовима видовданских хероја. Верски обред одржао је прота Душан Бошковић. У име певача из Земуна говорио је  Никола Соколовић, а у име певачког друштва „Гаврило Принцип” Никола Тршић. Певачи из Земуна приредили су концерт 4 фебруара 1941. у Народном позоришту у Сарајеву. (28)

Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко певачких и соколских друштава. Зато су пре Првог светског рата основали Савез српских певачких друштава са седиштем у Сомбору, а после рата Јужнословенски певачки савез. Пишући о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва Јединство“ из Котора 1939. лист Дубровник“ је истакао да би рад друштва могао бити потребнији у садашњости него у прошлости. Јужнословенски певачки савез био је патриотска организација која је настојала да одржи  дух родољубља у доба кризе и јачања реваншистичких земаља.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. М.В, Поводом 75-годишњице опстанка Српске певачке дружине у Ади”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, новембар-децембар 1938, бр. 4-5, стр. 17-22;
  2. Стеван Купусаревић, „Извештај о раду Савеза Српских певачких друштава и о стању српских певач. Друштава у савезу”, у Сомбору, 1912, стр. 8;
  3. Стеван Купусаревић, „Извештај о раду Савеза Српских певачких друштава и о стању српских певач. Друштава у савезу”, у Сомбору, 1912, стр. 6, 10, 13, 15;
  4. К.М, „Јужнословенски певачки савез”, „Народна Енциклопедија СХС”, II књига, Загреб, стр. 190;
  5. Са концерта битољског певачког друштва Кајмакчалан у Скопљу” Српско Косово”, Скопље,  новембра 1930 год, бр. 21,  стр. 15;
  6. „Велике глазбене свечаности у Љубљани”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 маја 1932, бр. 21, стр. 5;
  7. Драго Премор, Турнеја Ћирило-Методова кора кроз Босну, Херцеговину и Далмацију”, Ћирилометодски вјесник”, Загреб, аугуст-септембар-октобар 1933, бр. 7-9, стр. 56;
  8. „Комеморативни концерт С.П.Д. „Његош” у Тузли”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули и август 1935, бр. 6,7 и 8, стр. 79;
  9. „Концерт С.П.Д. „Гусле” из Мостара у Београду”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули и август 1935, бр. 6,7 и 8, стр.78, 79;
  10. „Турнеја скопског пјевачког друштва „Обилић”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули и август 1935, бр. 6,7 и 8, стр. 76;
  11. „Турнеја сарајевске „Слоге” по Босни”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули, август 1936, бр. 6,7,8, стр. 97;
  12. „Заједничка прослава 50 годишњице сарајевске „Слоге” и мостарских  „Гусала”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули, август 1936, бр. 6,7,8, стр. 101;
  13. „Пјевачки слет и утакмице певачке жупе „Исидор Бајић” у Новом Саду”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули, август 1936, бр. 6,7,8, стр. 101;
  14. Средио В. Поповић, Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 7, 17, 18, 21, 23, 26, 28;
  15. „Јубилеј срп. пјев. друштва „Гусле” у Мостару”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, март-април 1938, бр. 3-4, стр. 39;
  16. „Свечаност у Мостару”, „Слога у Мостару”, „Дубровник”, Дубровник, 2 јула 1938, бр. 26, стр.2, 3;
  17. Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет  IX редовној главној скупштини ССКЈ 23. априла 1939 године”, стр. 86;
  18. „Српско певачко друштво „Гусле” у Борову обновило рад”, „Борово”,Борово, 25 априла 1936, бр. 17, стр. 3;
  19. „Међународни сајам у Београду”, „Југословенски пјевачки слет”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
  20. Претседник Др. Богдан Милашиновић, главни тајник Станиша К. Сеперовац, Београд 15 октобра 1939, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину”, Београд 1939, стр. 14, 15, 16, 17;
  21. Савезне, жупске и друштвене вести”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, новембар-децембар 1938, бр. 4-5, стр.30;
  22. Стогодишњица српског пјевачког друштва Јединство“ у Котору“,Дубровник“, Дубровник, 29 јула 1939, бр. 30, стр. 4; 100–годишњица Јединства“, „Дубровник“, Дубровник, 26 августа 1939, бр. 34, стр. 3;
  23. Стогодишњица срп. пјев. Друштва Јединство“, „Дубровник“, Дубровник, 2 септембра 1939, бр. 35,  стр. 3;
  24. „Певачки слет у Борову”, „Борово”, Борово, 8 новембра 1940, бр. 80, стр. 1;„Велика певачка манифестација у Борову”, „800 певача на жупском слету у Борову”,  „Борово”, Борово,  16 новембра 1940, бр. 82, стр. 1, 3,4;
  25. Претседник Др. Богдан Милашиновић, Главни тајник Ђура Каћански, Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940”, Београд 1940, стр. 15, 16, 22;
  26. „Концертна и оперна кроника године 1940.”, Ћирилометодски вјесник”, Загреб, април 1940, бр. 4,стр. 7;
  27. А. Николајев, „Велики духовни концерт у Коларчевом универзитету”, Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули, аугуст 1940, бр. 6-8, стр. 13;
  28. „Дочек земунских певача у Сарајеву”, „Политика”, Београд, 5 фебруара 1941, стр. 22;

 

 

 

После Кирића постао је хоровођа учитељ Радивој Поповић. Изван певачког круга, сељаци су сматрали да је хор за беспосличаре а не за озбиљне људе. Поповић је почео од забавишта, у којем је учила децу гђа Поповић. Успех ђачког хора Поповића привукао је и мађарску децу. Многи мађарски дечак плакао је ако му родитељи нису дали да пева у српском хору са друговима. Певали су и Мокрањчеве руковети. Да би децу напојио националним духом Поповић је ишао са њима у Фрушку Гору, обилазио српске манастире, водио их у Раваницу. Трошкове путовања  су били покривани концертима  уз пут у српским местима. Ако приходи нису покривали расходе, додавао је из своје скромне плате учитељ Поповић. Таквог учитеља деца су волела и по завршетку основне школе тежила су да уђу хор Српске певачке црквена дружине у Ади. Поповић је успео да у хору задржи као редовне чланице удате жене, не само из редова трговаца и занатлија, него и из земљорадничких кућа. Поповић се одушевљавао и Христићем, Милојевићем и Манојловићем и хор из Аде их је изводио. Као композитор Поповић (Балкан се ори, Југославија) је био познат по песми Мој Дилбере. Српско Православно црквено певачко друштво у Ади је 9 априла 1911. ступило у Савез српских певачких друштава. Било је 40 певача од којих 16 мушкараца и 24 жене. Вежбало је у основној школи 5-6 пута. Организовало је 1-2 пута забаве годишње.

Од преко 100 српских певачких друштава из тадашње Угарске, Хрватске, Босне и Херцеговине пре Првог светског рата у Савез српских певачких друштава са седиштем у Сомбору  уписало се само 28 друштава. У извештајима о раду истицала се малаксалост код извршујућих чланова а незаинтересованост код публике. У извештају Српског црквеног певачког друштва у Старом Бечеју наводило се : „Наше чланове треба вечито молити, бодрити, кумити, па тек се онда може нешто почети”. Митровачко певачко друштво запазило је „да је наступила нека равнодушност према српским културним установама у опће, а према нашој дружини на посе”. По решењу од априла 1911. Савез је покренуо лист „Гусле”. Лист је слан певачким друштвима у Савезу, затим свима осталим српским певачким дружинама и појединим лицима, свега 250 примерака. Слали су и словенским певачким савезима, музичким листовима, као и белетристичким и политичким листовима. Певачка друштва која су била у Савезу добијала су лист бесплатно. По непотпуним подацима 28 друштава имала су 1.289 чланова, 839 певача и певачица заједно од чега 519 певача и 320 певачица. Поједина друштва имала су тамбурашке зборове.

После Првог светског рата основан је  6.4.1924. Јужнословенски певачки савез у Љубљани од Савеза српских певачких друштава, Звезе словенских певских зборов и хрватских певачких друштава Лисинског, Јека са Јадрана (Сушак) и Дубрава (Дубровник). Тајништво је било у Београду. Посветио је нарочиту пажњу националној музичкој култури и њеном развоју.  У Скопљу у официрском дому гостовало је певачко друштво Кајмакчалан” из Битоља 11. октобра 1930. Друштво је основано 1926. Оснивачи су били Мих. Пешић, председник духовног суда у Битољу, среског начелника Свет. Драгачевца, Ж. Миливојевића, пензионера и М.Р. Павловића, свештеника и хоровође.У Љубљани је 1932. прослављена  60-годишњица Глазбене матице. Због тога био је приређен велики музички фестивал, који је трајао око 10 дана. Главне приредбе одржане су на Духове и то велики концерат на Конгресном тргу, на коме су наступили „Хлахол” из Прага, „Лисински” из Загреба и „Певачки збор учитеља” из Љубљане. Тада је откривен споменик заслужним композиторима Лисинском, Мокрањцу, Сатнеру, Ипавцу, Галусу-Петелину, Хубаду, Гербичу и Даворину Јенку. Развијена је застава, коју је Глазбеном матици поклонио краљ Александар. Том приликом био је хор Матице одликован орденом Св. Саве I степена. Ћирило-Методов хор из Загреба неговао је православну старословенску црквену музику. На својој турнеји је 17.7.1933. посетио Дубровник. Хор је стигао на броду  „Краљ Александар” из Котора. У „Ћирилометодском вјеснику” о боравку у Дубровнику истакнуто је : „И у Дубровнику је коров концерат био одлично посјећен. Нагрнуло је све без разлике, и католици и православни, а нарочито у великом броју руски емигранти, те бројни странци Енглези, Французи и др.” У истом чланку у „Ћирилометодском вјеснику” донета је слика доласка хора у Дубровник. Хор је наставио турнеју и из Дубровника отпловио за Корчулу.

У Тузли у сали Соколског дома је Пјевачко друштво „Његош” приредило комеморативни концерт у спомен краља Александра. Уводну реч држао је председник друштва и ректор Д. Јанковић. Зборовођа је био Вељко Ћесаровић. На програму биле су композиције : С.Т. Мокрањца, Ведеља, Бортњанског, Христића, Дудника и В. Ћесаровића. У Београду на Коларцу 1.6.1935. одржало је С.П.Д.  „Гусле” из Мостара концерат. Дошли су у Београд са певачким хором од 70 чланова и чланица. Друштво је било основано у Мостару 1888. под именом „Црквено пјевачко друштво „Гусле”. Кроз друштво су у току националних борби прошли национални борци Игњат Гатало, Војислав Шола, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић. У јулу 1935. приредило је скопско певачко друштво „Обилић” турнеју по Моравској и Вардарској бановини. Зборовођа је био Станко Валичић. На програму су били домаћи аутори : Бинички, Мокрањац, Христић, те композитори песама са југа : Славенски, Илић, Крстић и Станко Валичић. Чланови „Обилића” већином су били студенти и студенткиње Филозофског факултета у Скопљу.

Српско пјевачко друштво „Слога” из Сарајева са хором од 60 чланова, приредило је у мају 1936. турнеју по Босни. Одржало је концерте по свим вечим босанским градовима. Свечани дочек био је у Бања Луци. Са станице су пошли у парк бана Милосављевића  и на споменик Петра Кочића положили венац. Секретар  „Слоге” Јово Попадић је том приликом одржао говор. После подне чланови друштва отишли су заједно са члановима бањалучког певачког друштва  „Јединство” на гробље да присуствују помену на скупном гробу „велеиздајника” који су за време Првог светског рата умрли у бањалучкој казнионици. Увече приредила је „Слога” у Бања Луци концерт. На иницијативу „Слоге” у Сарајеву поведени су преговори са Српским пјевачким друштвом „Гусле“ у Мостару, да би оба друштва прославила заједнички 1938. 50-годишњицу свог културног рада. Посебан одбор, изабран из редова певача оба друштва требао је да утврди детаље заједничке прославе.

У Новом Саду 7 јуна 1936. одржан је певачки слет и утакмице жупе „Исидор Бајић”. Учествовали су најбољи хорови певачке жупе  „Исидор Бајић” из Бачке и Срема. Утакмице и слет су одржане у великој дворани  хотела „Слобода” у Новом Саду. За првака жупе „Исидор Бајић” проглашено је Новосадско академско певачко друштво. Дириговао је професор музике Светолик Пашћан.

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије почела је  соколским V покрајинским слетом у Скопљу 1937. Приказана је слетска сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића.  Текст и музика сцене била је од композитора Петра Ж. Илића. У сцени су учествовали : Певачко друштво „Вардар” са својим хоровођом Вацлавом Малим; Певачко друштво „Мокрањац” са својим  хоровођом Јосифом Брнобићем;  Певачко друштво „Српско-јеврејско” са својим хоровођом Стеваном Шијачким; Академско певачко друштво „Обилић” са својим хоровођом Станком Виличићем; „Сколско певачко друштво“ — Куманово, са својим хоровођом Душком Полемаревићем; 

Српско пјевачко друштво „Гусле“ у Мостару одржало је 15 фберуара 1938. своју главну годишњу скупштину на којој је одлучено да друштво 1938. прослави заједно са  друштвом „Слога” из Сарајева  50-годишњицу свог опстанка и деловања од 25 до 28 јуна 1938.

Мјешовити хор Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“ отпутовао је 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пјевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу је дошло 11 српских пјевачких друштава. Поворка пјевачких друштава, на челу са соколском музиком и пјевачким друштвом „Јединство” из Котора била је одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана је свечана академија. У вече је био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу „Ој Словени” певали су заједнички сви пјевачи, њих око 600.  И соколска друштва имала су своје хорове. У Савезу Сокола било је 77 музика, 73 хорова, 11 оркестара и 55 тамбурашких зборова. Сем „Радише” у Борову је деловало Српско певачко друштво „Гусле”. Оснивањем мешовитог хора обновили су рад 1936. Највећи део хора састојао се од сеоских момака и девојака. Хор је имао 35 чланова. Друштво је наступило на Цвети, певајући у цркви Литургију од Исидора Бајића. На оба дана Ускрса певали су у цркви. Први пут су певали 19 априла 1936. Хором је управљао учитељ Васо Дабић. Циљ друштва био је кроз хорску црквену и световну музику изазивати трајни интерес и љубав за песму. Такође будити и јачати естетска и родољубива осећања песмом.

Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет певачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу стогодишњицу хорског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено  је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало  8.000 певача који би заједнички отпевали неколико композиција.

Савезна управа Јужнословенског певачког савеза је у јесен 1938. радила на томе да се слет одржи. Планирали су да Велики југословенски певачки слет одрже о духовима 1939. Пријавило се 130 певачких друштава за учешће на слету. Савезна управа тражила је од Артистичког одбора и вођства да поднесу предлоге о заједничким слетским песмама. Композиције су дате у штампу и разаслате друштвима која су се пријавила за слет. Обезбеђен је радио пренос слетских манифестација и концерата. У програму било је : концерти, поворка, свечана академија Савеза, помен краљу Александру на Опленцу, помен на гробу Незнаног јунака, велики концерат, … . Друштво „Путник” преузело је на себе организацију излета за друштва која би после слета до Ђердапа, … . Београдска и земунска друштва била су позвана на сарадњу с тим да образују Радни слетски одбор који је требао да  помаже Савезну управу у раду на организовању слета. Радни одбор био је подељен у пододборе : Административни, Финансијски, Пропагандни, Технички, Пододбор за дочек, Пододбор за смештај певача, Пододбор за старање о прехрани певача и Пододбор за организацију поворке. Савезна управа договорила је сарадњу са  свим београдским културним, просветним и уметничким установама, као и са витешким, националним и покрајинским удружењима. Од представника тих удружења и установа образован је Почасни слетски одбор. Председник Почасног слетског одбора био је председник Градског Поглаварства, индустријалац Влада Илић. Сем њега у одбору су били  председник Српске Краљевске Академије наука, ректор универзитета, као и ректори Музичке и Уметничке Академије у Београду, председник Касационог суда, …  представници Савеза Сокола, Удружење носилаца Белог Орла са мачевима, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Удружење пријатеља славенске музике, Београдска филхармонија, Југословенски женски савез, Удружења : Бојвођана, Босанаца, Јужносрбијанаца, као и остала покрајинска удружења, затим познати јавни радници и осведочени пријатељи певаштва др. Ј. Барић, подпредседник Државног Савета, генерал Ст. Бошковић, подпредседник друштва за подизање храма Св. Саве, В. Гавриловић, бивши председник Српске Краљевске Академије Наука, В. Петровић, књижевник И. Панић, индустријалац, Ф.Грамберг, индустријалац, М. Костић, председник Културног одбора Градског Поглаварства у Београду, као и почасни чланови Јужнословенског певачког савеза др. Новак, Св. Симовић, др. Равнихар, др. Д. Путник, Ст. Бинички, композитор и М. Вукдраговић, композитор, бивши главни тајник Јужнословенског певачког савеза као и представници осталих културних, уметничких и просветних установа као и витешко-националних и покрајинских удружења која су радила на националном, културном, уметничком и просветном подизању народа а чија су седишта била у Београду. И поред свих напора  Савезне управе и Почасног слетског одбора слет није могао бити одржан. Савезна управа је саопштила друштвима која су се пријавила за слет да је одлука о одлагању донета

после свестрано испитане ситуације и по савету меродавних фактора. Покушала је Савезна управа да се слет одржи од 24 до 28 јуна 1939. Ипак слет је опет био одложен….. У „Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” истицало се : „Иако се Велики југословенски слет, давнашња жеља свих југословенских певача, није могао одржати ипак је Јубиларна стогодишња година била величанствено и достојно прослављена.”  Краљ Петар II, високи покровитељ ЈПС, одликовао је Панчевачко српско црквено певачко друштво за стогодишњи уметнички и национални рад орденом Св. Саве I реда са лентом. Одликовање је Васа Исајловић, председник Градског поглаварства у Панчеву, уручио друштву 12 новембра 1938. За свој пожртвован певачки рад одликовани су орденом  Св. Саве IV степена Јефта Спајић, др. Миховил Томандл, секретар и Јован Бандур, диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Свечаност пријема одликовања била је спојена са концертом српске вокалне музичке уметности по историјском развитку од почетка до тадашњег времена. Панчевачко српско црквено певачко друштво прославило је свог патрона Св. Јована Дамаскина. Том приком је заједно са Певачком жупом Топаловић приредило певачку академији у част свог председника  Јефте Спајића, поводом прославе 40-годишњице певачког рада Спајића. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва под управом  Јована Бандура, директора Музичке академије у Београду певао је у част слављеника.

Српски лист „Дубровник“ писао је о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ 26 и 27 августа 1939. у Котору. На прославу је позвано 17 пјевачких друштава од Суботице до Битоља и Цетиња. Из прогласа који је издала Управа „Јединства“ са својим предсједником протом–ставрофором Јовом Бућином лист „Дубровник“ истакао је завршетак : „Тешка је била борба, у којој ни попаљени домови, ни вјешала уздуж сињег мора не могоше саломити нашу жељу за слободом, ни поколебати нашу вјеру у уједињење са осталом нашом браћом исте крви и језика. Ту завјетну мисао ,,Јединство“ је освештало у имену своме, исписало на барјаку своме, као символ и циљ свих прегнућа, жеље и рада свога, са истакнутом лозинком: Брат је мио, које вјере био. У тој борби снажила нас је пјесма наша да не сустанемо – пјесма нас је одржала да не поклекнемо“. На прослави су учествовала са својим заставама певачка друштва из Сремске Митровице, Мостара, Никшића, Цетиња и Рисна. Југословенски пјевачки савез одликовао је „Јединство“ и његовог предсједника. Пјевачка друштва одржала су на Бенову концерт. Заједнички хор свих друштава извео је државну химну. Потом су поједина друштва изводила своје тачке. Пјевачки концерт завршен је заједничким пјевањем свих друштава пјесме „Ој, Словени“, што је маса френетички поздравила. Свечаност на Бенову закључиле су војна и грађанска музика својим концертима. У чланку у листу „Дубровник“ истицало се за „Јединство“: „часно је вршило свој тешки али патриотски задатак, и у томе своме часном и патриотском раду дочекало је и своју стогодишњицу. Захвално покољење честитајући му ову славу, жели да и даље, високо држећи барјак, настави са радом, који би лако могао бити потребнији него чак и у неким тешким прошлим часовима. Котор и Срби Бокељи могу се „Јединством“ поносити и дичити, јер само њихово прегарање и схваћање потребе његова задатка, да са пјесмом чува свете српске аманете, одржало га је у животу и на оној патриотској висини, која служи само за примјер.“

У Борову је 9 и 10 новембра 1940. приређен жупски певачки слет. Дошла су певачка друштва из Сомбора, Вуковара, Винковаца, Даља, Белог Брда, Пачетине, Куле, Новог Сада, Панчева,  Београда, Сремске Митровице и Осијека, са око 800 певача. На слету је учествовало 17 певачких друштава са подручја жупе.  Дочек делегата и друштава био је 9 новембра 1940. Заставе су се виле на друштвеном дому, на стадиону и на главним фабричким зградама. Посебни одбори „Радише” радили су на дочеку и смештају гостију. У Борово су стигли делегати свих певачких жупа, учлањених у Јужнословенском певачком савезу, на челу са председником савеза др. Богданом Милашиновићем, адвокатом из Винковаца. Међу гостима из Београда био је и композитор, професор др. Милоје Милојевић. Тог дана била је заједничка вечера свих делегата у друштвеном дому у Борову. Следила је седница управе жупе у просторијама „Радише” у згради школе  „Краља Петра II”. Редовна годишња скупштина певачке жупе „Др. Лаза Костић” почела је 10 новембра 1940. Присуствовали су бројни гости. У свом говору др. Милашиновић  одао  је признање жупи „Др. Лаза Костић” на њеном истрајном раду. На челу нове управе жупе остао је г. Кротин, за првог подпредседника изабран је директор „Бате” Томо Максимовић, а за другог подпредседника Божа Ристић, јавни бележник из Суботице. После скупштине образована је поворка у којој су се сврстала сва друштва која су учествовала на слету. На челу поворке било је представништво Јужнословенског певачког савеза, жупе „Др. Лаза Костић” и делегати осталих жупа. Свако друштво носило је транспарент са својим натписом, а испред поворке је ишла музика творнице Бата. Поворка свих друштава дуга близу једног километра, ишла је кроз насеља Борова до стадиона, где су сва друштва певала државну химну и „Хеј Словени”. Дириговао је Стеван Гајдаров, хоровођа  „Радише”. Пре певања химне државне и свесловенске химне инг. Кротин истакао је у свом говору : „Задаћа Јужнословенског певачког савеза је да организацијом свих певача створи живу, одушевљену и свежу војску родољуба и културно-националних радника, да успостави међу њима сталну и тесну везу, како би удружени, свесни и одушевљени могли успешније послужити оној племенитој и узвишеној идеји којој певачка друштва служе, просвећујући кроз песму најшире слојеве народа. … Савез преко својих жупа приређивањем певачких слетова у разним крајевима наше Отаџбине, да би се пружила прилика што већем броју и материјално слабијих певачких друштава да учествују на њима….”.

Одржан је први и други део концерта певачких друштава у друштвеном дому. Учествовала су друштва : Српско певачко друштво „Змај” из Белог Брда, мешовити хор  Српског певачког друштва „Слога” из Пачетина, мушки хор  Српског певачког друштва „Лира” из Даља, Српско певачко друштво из Товаришева, мушки хор Српског црквеног друштва из Осијека, Српско певачко друштво  „Гусле” из  Осијека, Српско црквено певачко друштво „Исидор Бајић” из Куле, Српско певачко друштво  „Јавор” из Вуковара,  Српско занатлијско друштво „Стражилово” из Сремских Карловаца,  Српско занатлијско друштво  из Сомбора, Српско певачко друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора, Српско црквено друштво  новосадског мушког академског хора из Новог Сада, Српско певачко друштво „Венац” из Панчева, Београдско железничарско певачко друштво, „Свети Сава” из Осијека и Југословенско певачко и музичко друштво „Радиша” из Борова. Други део концерта преносила је радиостаница у Београду. Отворен је композицијом др. Милоја Милојевића „Југословени”. Дириговао је аутор, а певао је заједнички збор жупе „Др. Лаза Костић” од близу 150 певача. Затим је певало друштво „Јавор” из Вуковара, са композицијом „Воспојте Господеви”, а затим  Српско занатлијско певачко друштво  из Сомбора, певачко друштво новосадског Академског мушког хора, „Венац” из Панчева, „Гусле” из  Осијека, Београдско железничарско певачко друштво, друштво „Вила” из Винковаца,  Српско црквено певачко  друштво из Сомбора и „Радиша” из Борова. Певачка жупа „Др. Лаза Костић” основана је 1930. и зато је слет 1940. био јубиларна манифестација жупе. Друштво „Радиша” приредило је заједничку вечеру за све певаче и делегате у горњој дворани друштвеног дома. Тома Максимовић се захвалио певачима и гостима изразивши наду да ће сви они понети из Борова најлепше успомене и сећања на слет. Позвао их је да своје прве мисли упуте краљу Петру, високом покровитељу Јужнословенског певачког савеза. У свом говору истакао је : Ми у Борову знамо шта значи песма, и ми помажемо песму, јер нема песме без рада нити рада без песме. Изјавио је да ће Борово бити једног дана спремно да прими организацију слета певачког савеза, што је изазвало велико одушевљење код певача. Председник Јужнословенског певачког савеза  захвалио се  Максимовићу на сјајној организацији слета у Борову. Захвалио се певачима и певачицама жупе и истакао морално-етичку вредност певања у том времену. Позвао је све певаче и певачице да се у тадашњим тешким временима окупе око својих певачких хорова и да буду сложни и духовно уједињени. У свом говору др. Милоје Милојевић подвукао је моралну вредност песме и певања и истакао потребу што тешње везе између стваралачке уметности и интерпретаторских група, чија сарадња би могла да доведе до процвата музике као уметности. По њему стубови свих великих музичких култура били су певачки зборови и певачки савези са својим интерпретаторским дружинама које су давале моралног подстрека извођењу музичких дела. Истакао је велики културни и национални значај певаштва у животу сваког народа. У току вечере „Радиша” је предао пригодне спомен-плакете  Јужнословенском певачком савезу и свим жупама и друштвима која су учествовала на слету у Борову. Банкет је био продужен игранком и песмом дубоко иза поноћи.

У певачкој жупи „Др. Лаза Костић” било је учлањено 26 друштава. Издала је жупски Алманах поводом десетогодишњег рада жупе. У Алманаху изнесен је рад жупе и рад певачких друштава на националном и културно-просветном пољу. Сврха издавања Акманаха била је и да се тадашњи надлежни фактори заинтересују за рад песништва, покажу више интересовања за ове тако важне националне и културно-просветне установе и укажу обилну помоћ за извршење свих њихових задатака. Издавање Алманаха било је омогућено материјалном потпором подпредседника жупе Томе Максимовића. Врхунац рада певачке жупе је био слет у Борову. На слету је учествовало 18 певачких друштава и то 12 жупских и 6 из суседних жупа као гости. У „Извештају о раду јужнословенског певачког савеза за певачку годину 1939-1940” истакнуто је: „Када се узму у обзир прилике у којима се налазимо морамо се задивити овоме подухвату жупске управе, која је уложила сав свој труд да изведе оваку величанствену певачку манифестацију. Ова певачка манифестација била је најзначајнија не само у овој него и у току последњих година. Савезна управа на оваком пожртвованом раду жупе одаје пуно признање и захвалност. А нарочита захвалност припада опет добротвору јужнословенског певаштва г. Томи Максимовићу и савезном пев. др. „Радиша” који су пруженом материјалном помоћу омогућили жупској управи да изведу у овако великом и величанственом обиму ову певачку маниферстацију”. На слету жупе „Др. Лазе Костића” у Борову 10. новембра 1940. учествовала су 4 певачка друштва жупе Исе Бајића из Новог Сада. Из жупе М. Топаловића учествовало је Српско певачко друштво „Венац” из Панчева. (25) Југословенско академско певачко друштво из Земуна одржало је концерт 1 марта 1940. у Београду, под вођством новог друштвеног диригента др. Људевита Киша, који се раније истакао као музички вођа Сомборског српског црквеног певачког друштва. Програм је био посвећен хорској песми у Југославији, црквеној музици српских композитора Мокрањца, Милојевића и Живковића као и световним композицијама Мокрањца, Гргошевића, Славенског, Вукдраговића и Настасијевића. (26) Певачки хорови Станковић и  Југословенско академско певачко друштво из Земуна приредили су Велики духовни концерт на Коларчевом универзитету у Београду. Учествовало је близу 200 певача.Приређивачи су се трудили да прикажу развојну слику уметничке црквене музике у Срба од Корнелија па до тадашњег доба. Изведена је композиција Корнелија Станковића “Достојно јест”, затим “Царју небесни” Јосифа Маринковића. Од Мокрањца “Херувика”, “Тебе Бога хвалим”, “Њјест свјат” и “Тебе одјејушчагосја”.  Средња генерација Ст. Бинички “Хвалите Господа” рађеном у облику фуге. Од савремених српских композитора изведен је “Псалм 69” Петра Коњовића; затим “Причастен стих” Милоја Милојевића; “Свјатиј Боже” Стевана Христића; “Оче наш” Миленка Живковића и “Вјерују” Архангелског. Наизменично су дириговали М. Живковић и др. Љ. Киш, а солиста је био првак Београдске опере басиста Жарко Цвејић.

У Сарајево су преко Ужица 3 фебруара 1941. допутовали чланови Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Било их је 70 на челу са председником друштва Николом Соколовићем, јавног бележника из Земуна и чланови певачке жупе „Корнелије Станковић” Дејан Костић и Станиша Сеперовац. На железничкој станици певаче је у име певачког друштва „Гаврило Принцип” поздравио професор Богдан Самарџић, а у име председника градске општине већник Хусеин Алић. На поздраве се захвалио Никола Соколовић,  председник друштва. Гости су обишли старо српско православно гробље где су се поклонили гробовима видовданских хероја. Верски обред одржао је прота Душан Бошковић. У име певача из Земуна говорио је  Никола Соколовић, а у име певачког друштва „Гаврило Принцип” Никола Тршић. Певачи из Земуна приредили су концерт 4 фебруара 1941. у Народном позоришту у Сарајеву.

Српски прегаоци радили су на стварању националне културе и припрему народа за будућу борбу за ослобођење и уједињење. Своје идеје ширили су преко певачких и соколских друштава. Зато су пре Првог светског рата основали Савез српских певачких друштава са седиштем у Сомбору, а после рата Јужнословенски певачки савез. Пишући о прослави стогодишњице рада Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора 1939. лист „Дубровник“ је истакао да би рад друштва могао бити потребнији у садашњости него у прошлости. Јужнословенски певачки савез био је патриотска организација која је настојала да одржи  дух родољубља у доба кризе и јачања реваншистичких земаља.

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име