Идеја за формирање друштва „Кнегиња Зорка” поникла је прво међу младим Београђанкама. Највише је била заслужна за оснивање друштва Мица Н. Јовановић. Друштво је организовано 17 марта 1924. прво у Београду, а затим 20 јуна 1925. на Цетињу. Друштво је основало пододборе широм земље. До 1934. оденуле су 10.000 деце, отворило школе : занатско радничке на Вису, Липљану (Косово), Оштрељу (Босна), Сурдулици; ћилимарску школу у Приштини; интернате за гимназију : у Новој Вароши, Скопљу и Дубровнику, Љубљани и Бијелини; забавишта у Приштини, Штипу и Прокупљу; ђачку трпезу у Жабљу; домаћичку школу у Велесу; радионицу за израду рубља у Битољу, … . (1) На предлог Љубице Ђорђевић, Лепе Матијашевић и Зоре Гркинић, чланица Друштва „Књагиња Зорка” из Новог Сада, основан је 28 фебруара 1928. пододбор у Старом Футогу. Седнице пододбора одржаване су према могућности редовно у просторијама основне школе. Било је 30 чланица. Пододбор је између осталог помагао Соколском друштву. Дали су 1932. 250 динара Соколском друштву Стари Футог. Приликом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта у Битољу, 1 октобра 1928, а по повратку са Кајмакчалана, где су посвећени гробови палих на иницијативу госпође Виде Крстић основан је у Битољу пододбор Српкиња Друштва „Кнегиња Зорка”.
Пододбор удружења „Кнегиња Зорка” основан је 1929. у Скопљу. Деловали су пододбори у Куманову, Велесу, Битољу, Кривој Паланци, Штипу, … . У Струмици је друштво подигло дом у коме је била смештена кухиња и интернат за ђаке. У Приштини је пододбор водио радионицу персијских ћилима. У оквиру соколских свечаности на слету у Прагу 1932. било је и освећење Спомен капеле и костурнице у Јиндриховицама код Карлових Вари. Главни одбор Друштва „Књегиња Зорка” послао је епископу нишком Доситеју земљу и воду, са река и из места где су вођене борбе са молбом да том земљом поспе њихове хумке, прелије је са водом са Брегалнице, Струмице, Вардара, Мораве, Дрине, Саве и Дунава.
Преко управитеља школе на Цетињу Вукића Друштво „Књегиња Зорка“ разделило је на 27 ученика и ученица један велики пакет смокава, један велики пакет чоколаде, један велики пакет бисквита, 7 соколских књига и још много воћа, чоколаде, … . Соколска жупа Цетиње приредила је логоровање соколских јединица на Ловћену 1935. На слављу су учествовале и културне установе, цетињско певачко друштво „Његош“ као и друштво „Књегиње Зорке“, …
Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза.
Као пример рада друштава може се навести рад друштва у Дубровнику. На своjоj скупштини од 10. априла 1930. „Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња“ одлучила jе да се уjедини са Друштвом „Књегиња Зорка“ чиjа jе матица била у Београду. После разговора са Главним Одбором „Књегиње Зорке“ у Београду задруга jе сазвала ванредну скупштину 28. jула 1930. на коjоj jе дефинитивно прихваћена и остварена идеjа о спаjању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. Уз велико одушевљење скупштине председница jе изразила задовољство и срећу што њено дотадашње Друштво добиjа име велике покоjнице коjа jе „крвном нераздружном везом за увиjек уjединила двиjе славне династиjе наше: Карађорђевића и Петровића-Његоша“. Основан jе пододбор Друштва „Књегиња Зорка“ у Дубровнику. У управу Друштва ушле су чланице управе задруге : председница Марица Перовић, чланице Даница Радовић, Александра А. Бjеладиновић, Јованка Рађеновић, Анка Милутиновић, Марица Ћоровић и Лепосава Гатало. У Надзорном одбору били су: прота Божидар Митровић, Маjа Раjковић, Милка Тошовић и Марица Берковић. Друштво jе основало интернат за женску децу коjа су долазила у Дубровник на школовање. Заузимањем председнице, коjа jе ставила на расположење целокупни своj намештаj и библиотеку, затим новчаном помоћу Министарства просвете (10.000 динара) и Банске управе са Цетиња као и помоћу Главног Одбора из Београда у потребном намештаjу (писаћи сто и два кревета), и 10 кревета, 3 велике слике кнегиње Зорке и 3 велике слике краља Петра. Интернат jе почео рад у jесен 1930. у згради српске православне црквене општине. Питомице интерната похађале су гимназиjу и учитељску школу. У интернату су биле питомице из Црне Горе, Херцеговине и две из Албаниjе. Домом jе управљала председница друштва. Пододбор се бринуо за сиромашну децу из основних школа. Пред Божић набављале су одело за сиромашне ђаке из заоштавштине Ђорђа Грковца. Пред ускршње празнике Друштво jе истоj деци даровало црвена jаjа, колаче и воће. За Врбицу скупљеним добровољним прилозима грађанства заузимањем управе, коjа jе сама шила одела, обучено jе, што потпуно што делимично, 40 деце, и свима набављена звонца. Једном ђаку Поморске трговачке академиjе израдило jе да добиjа бесплатан ручак у Пучкоj кухињи. Да се сиромашноj девоjчици омогући да учи кроjачки занат, друштво jе заjедно са српском православном црквеном општином плаћало месечно, и испословало jоj jе бесплатни ручак у кухињи Црвеног Крста. Друштво се заузимало да се ђаци основних школа сместе у Дечиjе опоравилиште на Локруму. Кристо П. Доминковић био jе после Првог светског рата управник и економ Дечjег опоравилишта Министарства социjалне политике и народног здравља на Локруму.
Чланске карте друштва биле су одштампане ћирилицом са сликом кнегиње Зорке. Наслов чланске карте за 1930. био је Пододбор друштва Српкиња „Књегиња Зорка“ – Дубровник. Чланарина је била 20 динара. И чланска карта за 1934. имала је исти наслов. Обе је потписала председница М. Перовић. Чланска карта из 1936. носила је наслов „Пододбор друштва „Књегиња Зорка“ Дубровник”. Додано је да је пододбор друштва основан 28.7.1930. године. Помажућа чланица платила је 50 динара. Потписала се председница Р. Јовановић. Члански улог за 1936. био је 50 динара. И 1936. се као председница потписала Р. Јовановић. Члански улог за 1937 био је 50 динара, а потписала се М. Ћетковић. Члански улог за 1938. био је 60 динара. Потписала се Д. Радовић. Једна од помажућих чланица била је Марица Бердовић.
Друштво „Књегиња Зорка“ помагало jе и сиромашну децу руске колониjе у Дубровнику. Образован jе Одбор госпођа коjи се старао да ублажи беду невољних руских избеглица. Председница друштва „Књегиња Зорка“ била jе изабрана за председницу тог Одбора. За све ове заслуге руска колониjа изабрала jе Мариjу Перовић за своjу почасну чланицу. Пред божићне и ускршње празнике помагало jе сиромахе Убошког дома на Посату или новцем или намирницама. Заузимањем Друштва добиjао jе известан броj сиромаха помоћ од Градске општине пред Божић према списку коjе jе Друштво предавало општини. Сваке године Друштво jе у просториjама интерната прослављало своjу крсну славу Св. Андреjу Првозваног сечењем славског колача, у присуству чланица, представника власти и корпорациjа и осталих приjатеља Друштва. Друштво jе сваког фебруара приређивало своjу велику годишњу забаву, а сваког марта држало парастос умрлим чланицама.
Друштво „Књегиња Зорка“ jе заjедно са националним и културним друштвима учествовало на свим прославама и манифестациjама у Дубровнику и околини. Присуствовало jе свечаноj предаjи заставе коjу jе даровала Општина дубровачка разарачу „Дубровник“. Град Дубровник предао jе 1932. почасну боjну заставу разарачу „Дубровник“ у присуству изасланика краља, начелника града, претставника установа, удружења и многоброjног грађанства Дубровника. Цео Дубровник, као и Груж били су окићени jугословенским заставама. Пристаниште у Гружу, у коме jе разарач био усидрен лепршало се у мору заставица. Брод jе био окићен лавориком и цвећем. Благослов заставе извршили су православни и католички свештеник.
Дочекале су и бринуле о смештаjу студената Мале Антанте. Учествовале су у дочеку певачког друштва из Битоља. Присуствовале су полагању камена темељца задужбине Милеве Константиновић, а затим неколико месеци касниjе освећењу дома. Милева Константиновић рођена Опуић је у жељи да овековећи успомену на покоjног супруга (рођака краља Александра Обреновића) поклонила 250.000 динара за изградњу дома за смештаj стариjих лица православне вере из Дубровника. Дом „Задужбина великог добротвора генерала Александра Константиновића од Гверман Обреновића” отворен jе 6 маjа 1933. у присуству епископа др. Симеона Станковића, Милеве Константиновић с породицом и броjног грађанства. Да би се разликовао од Задужбине Ковачевић (Стари сиротињски дом на Посату) назван jе Нови сиротињски дом на Посату. Дом jе радио до 1947. када су одлуком градских власти штићеници пребачени у градски дом, а у зграду су усељени станари.
Биле су заступљене у одбору за дочек Пен-клубова у Дубровнику. Дочекале су цвећем пољске парламентарце и „Јединство славенских жена“. Епископ Захумско-херцеговачки др.Симеон Станковић посетио jе 12.11.1932. интернат, интересуjући се за рад и напредак друштва. Остао jе врло задовољан савршеним редом и уређењем завода. Приликом посете патриjарха Варнаве 1933. Друштво jе било заступљено у ширем одбору за дочек. Поред осталих преставника разних установа претседница Мариjа Перовић и таjница друштва Лепосава Гаталова биле су примљене у аудиjенциjу код патриjарха. Патриjарх им jе пре своjе посете Дубровнику, упутио икону Св. Андреjе Првозваног.
У листу ,,Дубровачка трибуна” истакнуто jе да jе мjесни православни црквено-општински управни одбор изабрао jедан шири одбор за дочек Патриjарха. У одбор су ушли грађани свих сталежа, омладина и госпође из друштва „Кнегиње Зорке”. Одбор jе био подељен у секциjе.
На забавама у организацији друштва Кнегиња Зорка били су присутни чланови породица истакнутих Срба католика у Дубровнику као што је био др. Мате Грацић. На забави коју је организовало друштво Кнегиња Зорка око 1935. били су капетан Тони Батинић, Петка Жиле (кћерка Мата Грацића), Даринка Вучетић, Сунчаница Рељић (кћерка Мата Грацића), госпођа Брили, госпар Цвјетковић, Кристо Рељић и Марија Цвјетковић (жена госпара Цвјетковића).
Дубровачки бискуп др. Јосип Марија Царевић организовао је марта 1935. Духовни концерт у катедрали у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић позвао је само део друштава из Дубровника на сарадњу. Међу њима су били Хрватско пјевачко друштво „Гундулић” и Пјевачко друштво „Дубрава”. Хуманитарни рад на концерту вршила су друштва : Одбор Милосрђа, Аница Бошковић, Напредак, Кат. Друштво „Бошковић”. Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. У Прогласу који је упућен грађанству као протест што и та друштва нијесу позвана да суделују у акцији за сиромашне и незапослене истакнуто је : „У посљедње вријеме наша је јавност свједок извјесних акција у име Дубровника и дубровчанизма, које се редовито стављају под разне културне и хумане наслове да би се лакше постигла сврха која стоји у опреци са најбољим одликама културне и националне прошлости нашега града. Сарадња националног грађанства и националних установа у културним и хуманим приредбама, које су на дневном реду, редовито је онемогућена добро смишљеним аранжманима или је врло ријетко отворено одбијена као сувишна и немогућа. Јасна је намјера да се створи уверење како само једна вјерски, племенски и политички обиљежена страна представља културне капитале и духовне напоре нашега града те смисао за хуману и социјалну акцију. При томе аранжери овакових акција не одбијају него чак и траже материјалну помоћ баш од оних које искључују из рада у такозваним културним и хуманим акцијама. Потписане националне установе, као представнице огромног дијела националног грађанства, не могу остати индиферентне према оваковом раду, који нетачно представља расположења у нашем јавном мишљењу пак изјављују да ни у ком случају не могу бити противнице никакве акције у којима има да се манифестује културна и хумана активност нашега града. Потписана друштва посебно утврђују да су била намјерно искључена од приредбе духовног концерта у дубровачкој катедрали којему је циљ да се помогне градска сиротиња. Одбијање националних установа од овакове хумане акције има јасну тенденцу да се ради једностраног политичког интереса жртвује опћенити, што може да послужи само цијепању снага. Осуђујући овакав рад потписана друштва ријешила су да организују истинску и опћу хуману акцију на најширој основи не забрањујући своме чланству да приносом помогне и ову акцију за помоћ неупосленим, сиромашним и болесним. Дубровник, 8 марта 1935.” Проглас су потписала друштва : Југословенско Муслиманско друштво „Препород”, Пододбор друштва „Кнегиња Зорка”, Јадранска стража, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење „Чуваћемо Југославију”, Дубровачко Српско пјевачко друштво „Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. „Нова Југославија”.
Југословенски женски савез организовао је X конгрес Међународног женског савеза у Дубровнику 1936. Савез је вршио припреме у Дубровнику преко Народне женске задруге и Друштва Кнегиње Зорке.
Друштво „Књегиња Зорка“одржало jе фебруара 1937. скупштину на коjоj jе с акламациjом изабрана за председницу Мира Ћатовић. За потпредседнице изабране су Марица Марић и Ђина Цар, а за благаjницу Анка Њирић. Даница Радовић, претсjедница Друштва „Књегиња Зорка“ и претсjедница Одбора за збрињавање сиромашних Руса у Дубровнику, била jе априла 1937. одликована од Руског Црвеног крста за своj рад коjи jе са одбором госпођа проводила у корист сиромашних Руса. (15) Бискуп Учелини-Тица умро је 1 јуна 1937. у Лопуду. На вест о смрти сва национална друштва у Дубровнику извјестила су у знак жалости црне заставе а њихове управе су се састале и одлучиле да национални Дубровник што видније узме учешћа на сахрани. Проглас националних друштава потписали су: Народна Одбрана, Дубровачко Радничко Друштво, Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога”, Матица Српска, Соколско Друштво, Јадранска Стража, Удружење резервних официра и ратника, Друштво „Књегиња Зорка”, Нова Југославија, Дубровачка Грађанска Музика и Савез Добровољаца. Из Дубровника учествовали су на сахрани корпоративно: Соколско друштво из Дубровника са заставом и својом музиком, соколске чете из околине Дубровника са својим заставама, Дубровачко радничко друштво са својом заставом, Друштво „Књегиња Зорка“ и О.Н.О. „Нова Југославија“ са својом заставом.
Пододбор „Књегиње Зорке” учествовао је и у акцијама које су организовала остала српска и југословенска друштва у Дубровнику. На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровоj Петољетки изврше хумана дjела Пододбор друштва Кнегиње Зорке заветовао се да ће помагати старце и старице у дому на Посату и да ће о Ускрсу сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа. Пододбор „Књегиње Зорке” приредио jе jануара 1938. на дан рођендана краљице Мариjе чаjанку у Официрском дому. У програму су биле декламациjе, музика и певање. Програм су извели ученици и ученице свих школа у Дубровнику и соколи. У листу „Дубровник” истакнуте су : „Жива слика” од М. Црнчевић, које су изводиле ученице Учитељске школе и вјежбаонице; затим ритмичке игре од М. Мозетић „Момак и дјевојка” изведене од чланова и чланица сокола и „Вече на шкољу” симболична вјежба са рецитацијом истоимене песме Алексе Шантића. Лист „Дубровник” истакао jе залагање управе и радног одбора друштва. Пододбор друштва „Књегиња Зорка” захвалио се на судјеловању у програму соколима и управама школа : Државне гимназије, Поморске трговачке академије, Трговачке академије, Учитељске школе и вјежбаонице, Државне мушке и женске грађанске школе и Женске основне школе.(18) Добротвори су својим прилогима помагали рад друштва „Књегиња Зорка”. У листу „Дубровник” забележено је да је Милица Банац упутила из Дрездена друштву „Књегиња Зорка” 2.000 динара за православну сиротињу. Пава Рачић приложила је 300 динара, гђа Глуцка 200 динара, а Српска банка 100 динара.
Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маjа 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са дубровачком „Матицом Српском“ да походе и положе виjенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Председник општине Цавтат Нико Враголов упутио jе 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позиваjу да присуствуjу поклону гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче : „Окитите своjе домове, да Цавтат у свечаном руху дочека оваj значаjни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог нам Богишића коjи ће доћи оваj спомен увеличати”. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске“; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије“; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића
Друштво „Књегиња Зорка” приредило jе у хотелу Империjалу опроштаjну чаjанку своjоj председници Мири Ћатовић, коjа jе одлазила у Београд. Чаjанки су присуствовале све чланице управног и радног одбора као и неколико редовних чланица. Чаjанка jе била признање предсjедници коjа jе много радила и допринела напретку друштва. Лист „Дубровник” извештавао је о активностима друштва у Дубровнику и изван града. Пренео jе вест да jе госпођа Ђурђина Н. Пашића, почасна предсjедница Главног одбора друштва „Кнегиња Зорка” одликована орденом „Светог Саве” I степена децембра 1938.
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе био одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са чишћењем неистомишљеника (jугословенски националисти, Срби католици, …) и са премештањима државних кадрова. Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д. „Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О. „Нова Југославиjа”, Пододбор друштва „Књегиња Зорка“ и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. Лист дубровачких Срба „Дубровник” констатовао jе да док су српска и jугословенска друштва истакла државне заставе „као преставници истинског и правог Дубровника – Опћина и хрватска удружења тог дана давали су изглед потпуно jеднак свим XIII новембра у бившоj Аустриjи.”(23) У дворани „Слоге” прослављене су Материце. Хор „Мале Слоге”, ђаци основне школе, гимназиjе и грађанске школе, под дириговањем учитеља Д. Раjачића извели су забавни програм. Атракциjа била jе четворогодишња беба Биљана Милишић, коjа jе у кринолини са периком и лорњоном рецитовала песмицу о „маленоj дами са кринолином”. Вредне чланице Пододбора Друштва „Књегиња Зорка” обуле су а и неке одjенули преко 90 сиромашне деце, међу коjима и многе римокатоличке вере.Ово обување сиромашне деце било jе из фонда добротвора Ђ. Грковца и од сакупљених прилога. Поред председнице Д. Радовић и подпредседнице Марић, истицале су се млађе чланице Нардели и Вучетић. (24) По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, на подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга. (25) Поводом смрти Федерика Главића почетком фебруара 1941. Управа Дубровачке Пловидбе приложила је Пододбору друштва Књегиња Зорка 5.000 динара а Обласном одбору Јадранске страже у Дубровнику 2.000 динара, на успомену свог дугогодишњег предсједника.
Идеја за формирање друштва „Кнегиња Зорка” поникла је прво међу младим Београђанкама. Највише је била заслужна за оснивање друштва Мица Н. Јовановић. Друштво је основано у Београду 1924. и оснивало је своје одборе широм земље. „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска мајка” радила су и заједно са соколским и осталим националним друштвима широм земље. Као пример рада друштава може се навести друштво у Дубровнику. На ванредноj скупштини 28. jула 1930. „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ донета jе одлука спаjању „Добротворне задруге Српкиња Дубровкиња“ са „Књегињом Зорком“. Од тада jе у Дубровнику деловао Пододбор друштва „Књегиња Зорка“. Друштво jе основало интернат за женску децу коjа су долазила у Дубровник на школовање. Помагало jе сиромашне руске избеглице, сиротињске домове и сиромашне ученике. За свој рад друштво је добијало прилоге од добротвора. Пододбор друштва „Књегиња Зорка“ учествовало је у свим акцијама заједно са осталим српским и југословенским друштвима у Дубровнику. Учествовало је у Савjету дубровачких културних и националних установа. Друштво је обуставило делатност у Бановини Хрватској.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
