У Загребу је 15 априла 1926. одржана скупштина на којој је основан Југословенски Соколски Студентски клуб у Загребу. Иницијатива је потекла из студентских редова и истовремено од чланова старешинства сокола. Др. Р. Фух, савезни тајник у свом годишњем извештају констатовао је слабо учешће интелигенције у соколским редовима и потребу организација академичара-сокола. Сличну акцију је организовао брат Ј.Јерас, председник просветног одељења Савеза међу љубљанском академском омладином. Док су у свом малом месту, у гимназији, где их сви познају и нешто значе омладина се сматра важном. Кад оде на универзитет нико на њих не обраћа пажњу и нико се не брине за њих. У том моменту важно је у какво друштво доспевају. Требало је док су на универзитету сврше предњачке течајеве, просветне школе.
После дужег времена Савез је поново почео да организује соколе студенте. Савез Сокола организовао је Соколско студентско средиште у Београду. Соколи студенти, окупљени у Соколском студентском средишту, требали су да иду у народ, да га упознају и да у њему раде. Рад је требао да се одвија у радним четама и путујућим екипама. За време распуста формиране су радне чете сокола-студената. Одлазиле су у места у унутрашњости и тамо користили народу и физичким радом, као што је подизање чесама, поправљањем путева, поправљањем соколских домова, … . Развијали су културну акцију међу становницима тог краја. Путујуће екипе, од три, четири, пет или више чланова, путовале су по целој земљи и обилазиле соколска друштва и чете. Ту су чланови екипа промотрити целокупан рад у јединицама, држали предавања и састанке са чланством и нараштајем. Априла 1940. група студената и студентица из Соколског студентског средишта посетила је Опленац, да се поклони на гробу краља Александра и Авалу, где су одали пошту Незнаном јунаку. Група од 28 чланова Соколског студентског средишта кренула је рано ујутро испред Савеза Сокола, са песмом „Ој, Словени”. Око 11 часова стигла је група на Опленац. Предводио их је прочелник Соколског студентског средишта Недељко Сервенти. Над гробом краља Александра је Карел Розенштајн држао говор, у коме је изјавио, да студентска омладина, свесна озбиљности времена, неће заборавити жртву, краља за свој народ, већ ће тражити и сама да се жртвује за слободу народа и државну независност. После обиласка цркве и музеја соколи студенти су разгледали имање и околину Опленца. После су кренули према Авали. Над гробом Незнаног јунака говорио је Павле Маринковић. Изразио је вољу соколске студентске омладине, да и она иде путем Незнаног јунака у борби за отаџбину. На поласку са Авале студенти су у аутобусу певали песму „Полети, сиви соколе!”
Да би се чланови оспособили за рад у народу, припремљен је пропагандни курс од 10 до 20 маја 1940. Предавали су Радмило Грђић „Беседништво”; Иван Ковач „Телесне вежбе као основ соколског васпитања”; М. Мајсторовић „Једнакост, братство и слобода са соколског становишта”; Радмило Грђић „Соколство према фашизму, националсоцијализму и комунизму”; Нико Бартуловић „Прератна револуционарна омладина”. Предавања су била организована у просторијама Савеза Сокола уторком и петком од 19 до 20 часова а суботом од 20 до 21 часа. У Средишту су организована предавања у оквиру другог дела курса : инж. Света Вучковић : „Методи рада на селу” 21 маја 1940; др. Александар Ђаја : „Здравствени проблеми села” 24 маја 1940; Вељко Купрешанин : „Радне чете” 25 маја 1940; Вукасовић : „Пољопривредни проблеми Југославије” 28 маја 1940; У чланку у „Соколском гласнику“ истакли су предавање Вељка Купрешанина „који ће им моћи, као опробани радник на селу и сарадник познатог соколског радника брата Др. Поповића, да прикаже рад чета на селу, и на тај начин их оспособи за њихов скорашњи рад у народу.”
Након оснивања Соколског студентског средишта у Београду, покренута је акција за оснивања средишта у местима са универзитетом или факултетом. Група сокола студената кренула је 18. маја 1940. у Скопље ради оснивања Средишта на филозофском факултету. У оквиру акције за оснивање пододбора у местима где су постојали универзитети и факултети, 29 чланова и чланица Соколског студентског средишта отпутовали су у Скопље. Стигли су 18. маја 1940, а 19. маја 1940. одржали су заједно са браћом из Скопља, академију у Народном позоришту. Поред сокола из Београда учествовали су чланови соколских друштава из Скопља и Академског певачког друштва. Соколе студенте поздравио је жупски просветар Мирко Јовановић. У име Студентског средишта из Београда одговорио му је Сима Стевин. Чланови Соколског друштва Скопље I, ученици Учитељске школе и чланови Академског хора певали су народне песме, а чланице сокола Нада Новакова и Анђелија Јовановићева рецитовале су две родољубиве песме. Вежбе су изводили су мушки нараштај друштва Скопље I и II, и женски нараштај. Соколи из Београда вежбали су на разбоју, а соколи из Земуна извели су вежбу „Панта реи”.
После подне одржан је радни састанак, који је отворио Мирко Јовановић. Скуп сду поздравили старешина жупе Иван Брановачки и пуковник Ивачић. Њихови савети омладини примљени су са аплаузом. Састанку је председавао Недељко Сервенти, прочелник Соколског студентског средишта у Београду. Приказао је циљеве средишта и предложио да се у Скопљу оснује пододбор Соколског студентског средишта, зато што је скопски филозофски факултет представљао део београдског Универзитета. Затим су говорили Сима Стевин који је нагласио да је у том тренутку потребна збијеност националне омладине; Слободан Николић, секретар ССС, представио је дотадашњи рад Средишта у Београду. У акциони одбор за Скопље ушли су : Добривоје Ивановић и Богољуб Ђерманов, студенти филозофије; Душан Крушчић, студент права; Јован Паплић, ђак Учитељске школе; Божидар Видојевић, ученик реалне гимназије; Павлина Аревић, ученица Учитељске школе; Љубица Гавриловић, ученица Учитељске школе и Момчило Димитријевић, ученик Трговачке академије. На крају састанка говорили су Сервенти, старешина Брановачки и проф. Јовановић. Бошко Поповић, студент права, захвалио се соколима из Београда на њиховој иницијативи. Састанку је присуствовао инжињер В. Пајић, заменик начелника Савеза Сокола и начелник жупе. Већање је завршено певањем соколске химне „Хеј Словени”. Слободан Николић писац чланка у „Соколском гласнику“ истакао је да су многи студенти први пут видели Скопље и били одушевљени лепотом краја и срдачношћу браће, која их је са истим одушевљењем дочекала у скопљанском друштву, као и у Соколском друштву Ђенерал Ханри. Сматрао је да ће се студентска омладина све више окупљати око сокола. Студенти су морали предњачити у соколству, не само идеолошким и просветним радом, него и радом у вежбаоницама, где су требали да буду у додиру са осталим соколима, и да са њима чине целину. Кроз своје средиште су требали да окупљају соколе који су долазили из средњих школа.
У „Соколском гласнику“ су о односима између студената у Београду истакли : „Агилан рад Соколског студентског средишта у Београду изазвао је забуну код студената левичара, који су већ доживели неугодан пораз код избора у Академски Аероклуб, и чија безначелност је почела отварати очи широким студентских круговима, тако да их све више остављају. Осећајући то, кушају да се наметну терором, па су стали да инсултирају поједине студенте Соколе, зато што носе соколску значку. Посве наравно, да студенти Соколи то неће трпети и да ће на свако насиље одговорити највећом одлучношћу, као што и доликује правим Соколима”.
У „Соколском Гласнику“ од 31. маја 1940. пренели су саопштење да су сва предавања са курса одложена. А уместо њих требало је да се одрже предавања са војно-одбрамбеном обуком. Позвани су студенти на састанак са проф. Р. Павићем 3. јуна 1940. Павић је требао да упозна студенте са радом у народу и циљевима радних чета. У просторијама Соколске жупе Загреб одржана је оснивачка скупштина Соколског студентског средишта 1 новембра 1940. Скупштини су присуствовали : у име Савеза Сокола др. Отон Гавранчић, у име Соколске жупе Загреб др Станко Тончић, начелник, а у име Соколског студентског средишта београдског универзитета Недељко Сервенти, прочелник београдског средишта и Георгије Јакшић, заменик тајника. Др. Отон Гавранчић је у поздравном говору изразио наду да ће соколи студенти бити носиоци идеје југословенства међу студентима загребачког универзитета. Др. Тончић говорио је о тешком времену које су соколи проживљавали и истакао да је задатак сокола студената да прошире идеју соколства међу интелектуалном омладином. Сервенти је говорио да студенти треба што активније учествују у соколском раду на селу, јер се само тако могла створити боља Југославија. Предлог правилника је на скупштини једногласно усвојен. У Управни одбор били су изабрани : за прочелника Станиша Бељин, студент права; заменик Душан Стрижак, студент технике; тајник Братислав Михаиловић, студент Е.К.В.Ш; благајник Ружа Хајдин, студент Е.К.В.Ш; заменик Анте Грисогоно, студент технике. У надзорни одбор изабрани су : Марко Теофановић, студент ветерине; Гојко Протић, студент шумарства и Чедомир Шорак, студент ветерине. Прочелник Станиша Бељин истакао је да ће студенти бити активни за соколство. Скупштина је била завршена клицањем краљу и певањем соколске химне. На састанку чланства средишта 9 новембра 1940. у просторијама Савеза СКЈ. говорило се о теми „Улога соколске омладине”, а затим је вођена дебата. Сви чланови и чланице средишта били су обавезни да се учлане у једно од градских соколских друштава и да у њима вежбају. Ко није испунио ту обавезу био је брисан из чланства средишта. Они студенти који се нису уписали у средиште требало је да то што пре ураде да би студентска средишта окупила све чланове сокола који су студирали. Соколи су позвани у „Соколском Гласнику” да се окупе 14.децембра 1940. у просторијама Савеза Сокола. Генерал Љубодраг Максимовић требао је да одржи предавање „Из мојих ратних забележака”.
Соколско студентско средиште у Загребу одржало је за своје чланове 2 предавања. Прво предавање одржано је 9. марта 1941. о „Актуелним проблемима и ставу соколства према њима”. Друго предавање је одржано 23.марта 1941. као комеморација почившој браћи Адаму Замојском и др. Ивану Оражену. Просторије Средишта су се налазиле у новој згради Савеза Сокола К.Ј. у Београду у Бранковој улици број 30 /III. Ту се налазила читаоница средишта, уз савезну библиотеку, којом су чланови могли да се служе. Библиотека је добила 1.500 примерака. Могли су да се служе и новинама у библиотеци. На предавању 1 фебруара 1941. говорио је Радмило Грђић.
Прве акције за организовање сокола студената биле су 1926. Касније Савез Сокола организовао је Соколска студентска средишта у Београду, Скопљу и Загребу.
