„И када мислим да ми је свега доста, кад кренем да се хватам за земљу, опет осећам глад. Глад ми отима додир, глад ми узима душу“
На данашњи дан 1958. године рођена је култна фигура југословенске рок сцене и фронтмен ЕKВ-а Милан Младеновић. Само 36 година касније изгубио је битку са раком панкреаса.
Данас би да је жив напунио 62 године.
Рођен је 1958. у Загребу, а са шест година се преселио у Сарајево. Одатле је, након неколико година, дошао у Београд и ту остао до краја живота. Његова љубав према музици је била неописива. Често је истицао како човек у животу треба да ради оно што воли, а он се током целе каријере трудио да тако и буде
И данас су актуeлене песме попут „Нико као ја“, „Она се буди“, „Око моје главе“. ““Шарло“ се убрзо распао због, како је објављено, честих неспоразума и несугласица између Милана И Душана.
Милан је након само годину дана од тог распада основао групу “Kатарина II” заједно са Драгомиром Михаиловићем, а њима су се придружили клавијатуристкиња Маргита Стефановић – Маги и басиста Бојан Пачар
„Kатарина II“ је потом променила име у “Екатартина Велика”.
– Ја не могу да певам о ванземаљској љубави ако ме буквално гуше и раздиру овоземаљски јади. Евидентни су, што притиска и остале младе, недостатак слободног мишљења, материјална немоћ и све што иде уз то. Данас, младом човеку није дозвољено да ради, јер нема слободних места, заправо сва та потенцијална места попуњена су неким старим, досадним, олињалим типовима, који ништа не предузимају да се извучемо из блата у које смо се заглибили. То опет значи да је младима, жељним знања и прогреса, све ускраћено. А највише животне радости! У овом тренутку, ми млади немамо будућности – једна је од Миланових чувених изјава.
Ипак, једна се посебно издваја:
„И када мислим да ми је свега доста, кад кренем да се хватам за земљу, опет осећам глад. Глад ми отима додир, глад ми узима душу“
Преминуо је са само 36 година, 5. новембра 1994.
