Када те туга прекрије собом,
и кад обећа да остаће дуго.
Зваће те јадним пропалим робом,
рећи ће: Служи ми, биједни слуго!
Прекриће талас немирни тада,
све твоје мирне дане и ноћи.
Тражиће да се срце ти нада,
да брзо све ће одједном проћи.
Па када крену невоље тешке,
када се повежу у свему лако.
Помислиш плаћаш за своје грешке,
а заправо није уопште тако.
Плаћаш и пишеш, а много има,
кратка би била и дубока старост.
А ниси ти овдје да служиш њима,
већ ти си овдје да имаш радост.
Туга је лаж која те снађе,
коју Истина једино слама.
А она се може лако да нађе,
у срцу једног мирнога храма.
Ти ниси слуга никоме знај,
слобода твоја, поклон је твој.
На себи носи радости сјај,
и она неће имати број.
С радошћу живи и њом се води,
јер нећеш моћи нигдје без ње.
Зато приступи и чаши ходи,
јер Он је радост, јер Он је Све.
