Односно, вера није у супротности са критиком, критичким осмишљавањем?
– Наравно. ИСТИНСКА ВЕРА ИМА ПОТРЕБУ ЗА СУМЊОМ И ПИТАЊИМА. Господ је саздао човека таквим. Апостол Тома, ето, то би морао да нам буде пример. И Бог, не смућујући се, одговорио је на сва питања, чак и на она која су изгледала богохулно: «Како ти смеш да своје прсте ставиш у ране од клинова?».
Молим вас, додир је најпоузданији начин сазнања. Да ли желите да се у то уверите, управо не испразно, већ од све пуноће свог срца? Да ли ћеш се дрзнути да будеш тако безбожан за разлику од осталих апостола? УЗМИ ОНО ШТО ТРАЖИШ. НАЈВАЖНИЈЕ – ИСКРЕНОСТ У ЖЕЉИ ДА СЕ ПРОНАЂЕ ИСТИНА. ИСТИНСКА ВЕРА ПРОИЗИЛАЗИ УПРАВО ИЗ ТОГА.
А у потрази за светињама појављује се пре нешто друго, оно што је Пушкин рекао: «Ми смо лењи и нисмо радознали».
То је оно што нам се принесе на тацни, то што нам гарантује испуњење жеља. Дакле, за ово нам је потребна Аладинова лампа, а не свете мошти. А ми смо због овога већ платили у 20. веку, јер се испоставило да већина становништва није развила хришћански поглед на свет који би омогућио да не буду у искушењу.
И вера се не би тако лако срушила међу многима због тога што су се мошти, које су сматрали нетрулежнима, показале као пропадљиве. Ни у ком случају не би смели поновити страшну лекцију коју нас је научила историја. Но ми ћемо опет из неког разлога, упорно, са достојношћу још веће примене, нагазити на исте грабуље.
