Мислио сам да бих додао нека размишљања својим ранијим размишљањима о „проблему са Богом“.
Генерално, тамо сам приметио да је „Бог проблем“, јер Он није ја, Он је слободан и Он је Господ. То је више него имати слона у стаклари; то је Бог који је слободан у универзуму.
Убеђен сам кроз откривење Бога у Христу, да ме Бог воли, али то не значи да ја имам готову дефиницију љубави. Заиста, рекао бих да је сам Исус дефиниција љубави.
Такође верујем да када предајем свој живот Богу за своје спасење, немам појма какве би то могло да има последице на дневној бази, сем што знам у начелу да Он свакодневно све ради на моје спасење.
На дубоко личном нивоу, моја супруга и ја смо сахранили дете пре неких 12 или више година, дете које смо изгубили отприлике у 5. месецу трудноће.
Било је то тешко време, горко тешко за моју жену и за мене.
Али сећам се да сам тада, кроз много беса и суза, дошао до дубоког осећаја присуства Бога у том догађају. Нисам баш добар у узроцима и последицама – мислим да то много отежава ствари. Стога нисам гледао на Бога као на „узрок“ смрти мог сина.
Али нисам гледао на смрт свог сина као да се догодила мимо љубави према Богу. Мислим да сам био луд и више него мало љут око годину дана. Знам да сам престао да држим проповеди „екстемпорално” отприлике годину дана. Нисам могао да средим своје емоције и мисли довољно да бих имао поверења у себе да ћу стајати пред народом толико дуго без да кажем нешто од чега би било више штете него користи. Тако сам се дисциплиновао и неко време писао проповеди. То је било пре извесног времена.
Дубоко сам ценио живот као православни хришћанин. Као англиканац, имао сам слободу да се молим за свог сина (то су радили и англиканци) – отац Стивен је прешао у православље годинама пре догађаја о којем пише;п.а.
Али, ја сам можда ценио „пуноћу“ са којом се то ради у Православљу. Волим што могу да запалим свеће. Волим да могу да се сетим његовог имена на проскимидији (служби када спремам хлеб и вино за евхаристију). Волим да укључим његово име када се молимо за упокојене на Панихиди. Православље се не само моли за упокојене; ми се много молимо за упокојене.
Вратио сам слику која се догодила током сахране мог сина. Замолио сам погребника да се лопатама стави земља поред гроба, јер ћемо сами да затрпамо гроб. Рекао је добро, али је онда заборавио. На почетку овог прилично приватног догађаја, извинио ми се и рекао да је земља у булдожеру око 50 метара даље. Рекао сам: „Па, када завршимо наше молитве, нека донесу земљуовде у булдожеру.“ Све ми се то чинило у реду, иако необично.
Али, заборавио сам да обавестим десетак других окупљених тог дана шта сам управо договорио. После молитве, булдожер се покренуо и кренуо ка гробу. Долазио је све ближе и ближе. Мој други син, који је тада имао шест година, гледао је прво фасцинирано, а затим ужаснуто како се булдожер довлачи тачно до гроба. Непосредно пре него што је стао, вриснуо је. Мислио је да ће нас прегазити.
Сахрану смо завршили без даљих инцидената. Касније те недеље, власник гробља ми се извинио. „За шта?“, питао сам. Очигледно је добио веома гадну поруку од некога ко је случајно присуствовао сахрани. Сећам се да сам био фрустриран што ћу сада да тешим овог погребника, када сам се осећао као да сам ја тај који жели утеху.
„Булдожер ме је натерао да помислим на Бога“, рекао сам јој потпуно збуњено.
„Све у кратком постојању тог детета на земљи обележили су догађаји непредвидиви и наизглед ван контроле као и тај булдожер, укључујући и његову смрт. На сахрани сам мислио да је булдожер јасан подсетник на Бога, јаснији него било шта што сам могао да замислим.“
Све је ово врло лично, и извињавам се ако сам некога увредио тиме што сам поделио овакву причу.
Али – то је за мене био почетак открића.
Ми обожавамо Бога који је заиста Бог и то није нешто (пре Неко) што можемо да контролишемо.
Бог је потпуно слободан и то – кад размислите – може да буде страшна ствар.
Али сећам се шта је о Аслану речено у Хроникама Нарније: „Он није баш питоми лав.“ Али, бар једном је додато у тој лепој причи: „Али – он је добар.“
И ово је оно што ја знам о Богу.
Бог је проблем због мог греха, а у свом греху се бојим слободе Божије.
Али, такође знам да је Он добар (иако та доброта понекад може остати мистерија).
Не желим живот који нема булдожере, нити желим живот који нема страха (у правом смислу).
Сасвим сигурно не желим живот без Бога.
„И да ме Он убије, и даље ћу се уздати у Њега“ (Јов 13:15)
Отац Стивен Фримен
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/glory2godforallthings/2007/01/19/more-on-the-problem-with-god/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено:03.06.2022.
