За село Злакусу поред Ужица чуо је читав свет, јер вешти грнчари деценијама уназад од глине и калцита стварају чуда. Драгослав Никитовић (58) као и већина овдашњих мајстора занат је учио од оца и деде. Данас, нико као он не прави амфоре, скоро исте онакве какве су некада давно користили стари Грци и Римљани, за пренос уља, вина и житарица.
„Амфоре за вино су јако специфичне и много веће од обичних. Високе су скоро два метра, велике запремине, премазују се воском како би вино у њима могло да стоји. Док се граде, врло често морам да се попењем и на столицу, како би могао да дођем до врха. Доста поруџбина примам из Хрватске, они их тамо закопавају у земљу, како би вино попримило тај специфичан мирис и укус. То је далеко најквалитетније вино и достиже вртоглаво високе цене“, каже Драгослав.
Амфоре прави ручно, а материјал набавља у оближњим селима Врањани и Рупељево. Све занталије из овог ужичког краја имају своју тактику и начин припреме производа од глине, а тајну како настају сва та фантастична дела, ретко откривају.
„За једну амфору ми треба три пута по пола сата. Прво изградим средину, затим ручке, а онда се гради то њихово специфично шиљато дно. Онда следи сушење које траје око 15 дана и то на промаји без сунца. Кад се тај процес заврши, амфоре се пеку у специјалним пећима за керамику, око десет сати. Тек онда су оне спремне за продају. Сваки занатлија има неки свој начин и зато никад нећете видети два потпуно иста производа од различитих мајстора“, рекао је грначар из Злакусе.
Амфоре Драгослава Никитовића познатијег као Бибило, обишле су цео свет. Бројни путници намерници дођу до куће овог мајстора чак издалека, како би у своју земљу понели ово необично дело. Осим што их купују да би у њима чували вино, наши људи из дијаспоре врло често их користе како би украсили своја дворишта.
„Купац из Црне Горе своју амфору је чак ставио у море, како би добила ту неку жељену ноту“, открио је Драгослав.
serbiantimes.info
