Крст носити нам је суђено каже песник. Али Крст је најтежа наука за човека и отуда се многи спотичу о њега. Јер „Крст је Јелинима лудост а Јеврејима саблазан“. Како некада тако и данас.
Отуда је патријарх нејасан многима (да ли зато што стварно не разумеју или неће да разумеју небитно је). Јелинима, односно „мудрацима“ овог света ношење крста је лудост. Многим нашим интелектуалцима нејасан је став патријараха, нејасна је његова љубав која се распростире и на друге народе, са којима смо ми стварно имале дуге конфликте и који по логици овога света, али не и крстоносној логици, заиста ту љубав не заслужују.
Са друге стране патријархов крстоносни ход је за многе саблазан. Њих саблажњава (многе искрено) што патријарх не сиђе у народ, што не изабере њихову „праведну“, ексклузивну страну, у борби против „зла“ и да одлучујући допринос у победи „добра“. Они су саблажњени патријарховом љубављу распрострањеном на читав народ, као да је праведно само њих, ексклузивне и изабране, волети и подржавати (и то у њиховим политичким наумима).
И тако, крстоносна логика и крстоносци су несхваћени, а у кризним ситуацијама увек и гоњени од стране многих којима су црквена логика и сила Крста непознати.
Извор: ФБ профил Милован Балабан
