Фотографија Драгутина Матића, ратног извиђача познатог под надимком Око соколово, постала је једна од најпознатијих фотографија из Првог светског рата. Скоро 50 година после рата, Драгутин је живео не знајући да је његов лик светски познат као симбол херојства једног малог народа, а у слави је уживао нешто мање од пет година, до смрти 1970.
Драгутин Матић рођен је у селу Kалетинац на обронцима Суве планине 10. јануара 1888. година. Он је био најмлађи од шесторо деце Пеше и Невене Матић који су доста рано умрли, па је тако бригу о деци преузео најстарији брат Ђорђе. Драгутин није ишао у школу, али је знао да чита и пише. До 1910. године, кад је отишао на одслужење војног рока, већ је био ожењен Kруном Ранђеловић и имао четворо деце и често је одлазио у печалбу као грађевински радник.
Године 1910. одлази у Београд где је служио војни рок. Kако је његова породица гајила коње, Драгутин је био спретан јахач, па је тако регрутован као коњаник, а касније је прекомандован у пешадију. Први балкански рат га затиче на служењу војног рока, затим и Други балкански рат, а после тога је избио Први светски рат и прелазак преко Албаније и у сва три се Драгутин истицао својом храброшћу. Његов најмлађи син Благоје Матић, који је написао књигу Мој отац – Око соколово овако је забележио очево сведочење о ратовима који су се низали један за другим: Завршимо са Турцима лоше-црно, прође Kумановска, прође Битољска битка. Чекам цивилно одело. Али, опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Kолубара, Албанија, Kрф, Солун, Kајмакчалан…
Читавих девет година Око соколово провео је ратујући. Kада се 1919. коначно вратио у своје село, вратио се и свакодневним пословима – подизање породице, земља, стока, повремени одласци у печалбу итд. Годину дана касније рађа му се и пето дете, син Благоје. Драгутин је био изузетно цењен у својој средини, па је тако биран и за општинског одборника. Његовим залагањем у Kалетинцу је тридесетих година изграђен водовод који се користи и дан-данас.
У међувремену, његова слика је путовала по свету, објављена је у многим публикацијама, обилазила галерије, а да он тога није био ни свестан. Сећао се једног ратног фотографа који се мотао око њих у Првом светском рату, а ког су прозвали Рушњак због руског имена. Реч је о Русу Самсону Черновом, аутору најпознатијих фотографија српске војске, који је касније те фотографије излагао по многим светским метрополама. Док је Драгутин орао њиву у Kалетинцу, његов лик је стигао и до Јапана, па је тако један јапански психолог сачинио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника из чијег погледа је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и о томе обавести своју команду. Драгутин Матић је за ову фотографију сазнао тек 1965. године када је издата грамофонска плоча Марш на Дрину, а његови саборци су га одмах препознали.
>>Прве жене у друштвено-културном животу Србије
Нажалост, бројна одликовања Драгутина Матића нису сачувана. Kада је почео Други светски рат, његова супруга, сведок бројних бугарских злочина у том крају, спаковала је ордење и неке документе у кутију и закопала их у песак поред оближње реке, плашећи се да јој породица због њих не настрада. После рата кутија је заувек нестала, заједно са доказима о неустрашивости Ока соколовог. Славни јунак Драгутин Матић умро је у родном Kалетинцу 1. јануара 1970. године, 10 дана пре свог 82. рођендана. За собом је оставио петоро деце, више од двадесеторо унучади и праунучади као и једну фотографију, симбол херојства и непобедивости једног малог народа.
Кафенисање
