Отац Клаудије Мелеан: Прича има неколико веома деликатних питања, на пример: Која мајка која воли своју кћер је шаље саму кроз шуму код баке?
Сама…
Уз ризик да се изгуби, а она каже: „Пази да се не изгубиш!“ Веома висок ризик…
Да ли бисте послали своје дете само кроз шуму? Не…
Ово је прво питање…
Онда друго питање: Ако знаш да у шуми има вукова, зашто би своје дете слао само? Ово је велики проблем…
Још једно питање: Који вук чека и прича са дететом, „куда ћеш, шта радиш?“ Па, шта хоће вук? Да је поједе… зашто је није појео? Зашто је чекао да оде далеко, код баке, да прво поједе баку… није појео директно дете…
Још једно питање…
Има их још неколико, али ћу о њима успут…
Познајете ли особу која много воли своје дете и само га шаље кроз шуму?
Бог…
Да, тако Бог ради са нама…
Он нас шаље у овај свет као у шуму, у којој зна да има вукова, да научимо да преживимо…
Размислите о томе овако…
Ми смо послани као Црвенкапа, да стекнемо симбол баке, слику вечног живота… То је оно што морамо стећи.
Проћи кроз шуму, побећи од вука и задобити вечни живот. Али Он нам даје залихе, знаш?
Знате ли шта је мајка ставила у торбу мале девојчице?
Био сам љут када сам то први пут прочитао својим ћеркама… Читао сам им другачије: колач и хлеб…
Али у причи имамо „колач и вино“…
Вино за дете? Алкохол за дете? Како то!?
А њена бака?
Зашто јој треба вино?
Ако је болесна, јадна жена… Па, ако пије антибиотике…то чак погоршава ствари…
Не, то је симбол причешћа!
Није насумично…
„Обезбеђење за путовање вечног живота.“ [1. молитва, Василије Велики]
Сада гледајте…Знате ли зашто вук није хтео да поједе девојчицу?
Јер није био задовољан њеним телом, него је хтео да поједе њен вечни живот…
Зато и разговара са њом, он је „ноетски вук“, тако се зове у једној од предпричасних молитви. [2. молитва]
„Можда нећу постати плен ноетског вука“
Вук који разуме…
Али шта јој мајка каже?
„Не скрећи ни лево ни десно, да се не изгубиш!“ Бог нам Духом Својим даје пут, пут вечног живота… Како да не скренеш ни десно ни лево? Кад видите лепо цвеће и мале печурке… Знате ли шта су ово? Слатки су то греси… „Ах, морам да окусим залогај, само мало…“ Да девојчица није згрешила отишла би директно код баке, однела би вечни живот и сву срећу, вук је не би дирао…
Кад почнемо да грешимо.. Ето наше борбе откако смо крштени: Како да се ослободимо вука?
Да не буде преварен од њега, јер је зао.
Спаситељ каже: „Не бојте се оних који тело убијају, а душу не могу… него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“. [Матеј 10:28]
Ово је грех, ово је пакао који жели да нас прогута, да нас поједе.
Оде вук код бабе, знамо, поједе је па јој уђе у кревет. Ово је обмана света, ђаво се претвара да је баба, живот вечни, права срећа. Он се претвара…
И када човек почне да себи поставља нека питања, ђаво има припремљене одговоре, већином смешне, али успева да убеди многе од нас…
Зашто имаш тако велике очи? Да гледам ТВ и компјутере, зар не? Нису ли зато тако велике?
Зашто су ти уста тако велика? Да те боље прогутам…
Ово је лаж лажног живота који нам свет доноси.
То није ништа друго до превара ђавола који тражи да прогута чак и изабране. Али ево нас опет… ловац долази… Размишљао сам ко је ловац?
Знате ли тропар Педесетнице?
„Благословен си, Христе Боже наш, који си открио рибаре као премудре пославши на њих Духа Светога кроз њих, заробио си свет…“
Па, ко је ловац који жели да зароби свет? Како да га улови? Па не да га упуца, него да га узме за Царство!
То је Христос!
Христос долази и сече стомак вуку.
Оци Цркве кажу да је Христос сишао у пакао и расекао желудац пакла и извукао све оне из Старог Завета, све оне које је пакао прогутао…
Ова прича о Црвенкапи ми делује јако лепо ако је овако схватимо…“
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=ilspsX5K9Z4
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 07.08.2022.
