Основа етике је персонализам. Морално суђење и акти увек су личносни и индивидуални. Они не могу да се одреде схватањима и избором колектива или друштва. Појава разликовања добра и зла је последица грехопада. Рајско бивствовање се налази изнад добра и зла. Постоје три врсте етике: етика закона, етика искупљења и етика стваралаштва. Етика закона је најраспрострањенија у греховном човечанству. Етика закона је етика социјалне свакидашњице. Она се заснива на потчињености човека норми, за њу не постоји људска индивидуалност. Код ње је човек ради суботе. Међутим, они „добри“, који се придржавају моралног закона, често су се показивали као „зли“. У овој етици влада идеја апстрактног добра. Етика закона је свој крајњи израз нашла у фарисејству. То је нормативна етика. Етика искупљења не зна за строго раздвајање на „добре“ и „зле“. То је етика благодати, етика љубави. Овде је субота ради човека. Етика искупљења происходи из живог људског суштаства, а не из апстрактне идеје добра. Етика стваралаштва заснована је на стваралачким даровима човека. Стваралачки акт има морално значење, а морални акт је стваралачки акт. Истински морални акт је јединствен, он не може да се понови. Он је увек актуелан. Морални чин није испуњење закона, норме, већ стваралачка новина у свету. Сваки стваралачки чин има морално значење, било да је то стваралаштво сазнајних или естетских вредности. Етика је повезана са есхатолошким проблемом, проблемом смрти и бесмртности, пакла и неба. Пакао се налази у субјективном, а не у објективном и он остаје у времену, у бесконачном времену, и не прелази у вечност. Онтологија вечног пакла је немогућа. Пакао су „добри“ створили за „зле“ и стога су се ти добри у стварности показали као зли. Царство Божије је с ону страну нашег овдашњег „добра“ и „зла“ и мишљење о њему може да буде само апофатичко.
За разумевање мог философског светоназора основни радови су: Смисао стваралаштва, Смисао историје, Философија слободног духа, О назначењу човека, Ја и свет објеката. Што се тиче философије културе, могу се препоручити радови: Ново средњовековље, Хришћанство и класна борба, Истина и лаж комунизма, Судбина човека у савременом свету.
Превод са руског Владан Ракановић
Н. А. Бердяев, „Мое философское миросозерцание“ – Николај Берђајев: Мој философски поглед на свет
