Емерик Фејеш је један од највећих светских сликара наиваца.
Необична судбина самоуког сликара, јединственог у нашој култури, не може се сврстати ни у један од могућих модела биографских сценарија унутар европског културног простора.
Емерик Фејеш је један од највећих светских сликара наиваца, рођен у Осијеку 1904. године, у породици у којој је било четрнаесторо деце. До завршетка другог светског рата радио је у фабрици која је производила дугмад и чешљеве. Kасније често мења како послове тако и места боравка.
Kоначно се настањује у Новом Саду, где се 1949. године, оштећеног здравља, пензионише. Доласком у Нови Сад, Фејеш тада као четрдесетогодишњак, одлучује да слика. Његова одлука је била готово архетипска, лишена сваког узора и опробаног стила. Емерик Фејеш је одабрао да шибицама или кукурузовином на папиру слика урбане мотиве – градове у којима најчешће никада није био. Kао предлошци су му служиле црно-беле разгледнице. Урбани пејзажи Новог Сада, Лондона, Париза, Венеција, Вормса, Београда, Москве, Монт-Саинт-Мицхел-а, Мостара… представљени су кроз простор растуће перспективе у који су непогрешиво тачно сложени низови кућа, тргова, цркава и улица.
Фејеш припада малој групи наивних уметника који сликају урбани пејзаж. Ноћи је проводио сликајући градове, тргове, споменике и цркве. Сликао ја на бази разгледница. Његове линије су ослобођене геометријске правилности. Имао је сопствени поступак за справљање и мешање боја. Такође, и у погледу њиховог избора и наношења био оригиналан. Имао је обичај да додаје или допуњава поједине детаље на сликама по сопственом нахођењу односно на бази своје маште.
Емерик Фејеш је умро у Новом Саду, а сахрањен је на Римокатоличком гробљу у Футошкој улици. Највећи део његових слика чува се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.
Nacionalna geografija
