Након што је атентатом на краља Александра и краљицу Драгу извршен државни удар, на данашњи дан, 15. јуна 1903. године, Скупштина Србије изабрала је Петра Kарађорђевића за краља.
Државни удар 1903, који је довео на трон Kарађорђевог унука, краља Петра Првог Kарађорђевића, отворио је пут парламентарној демократији у Србији. Европски образован, овај либерални краљ је превео дело „О слободи“ Џона Стјуарта Мила на српски језик и дао својој земљи демократски устав, који је Србију увео у период парламентаризма и политичких слобода, а који је прекинут новим ослободилачким ратовима.
Балкански ратови 1912 – 1913. године окончали су турску доминацију на Балкану. Турска је потиснута све до мореуза, а од њених европских територија формиране су националне државе балканских народа.
Период од 1903. до 1914. године обично се сматра златним периодом српског парламентаризма и уопште политичког, привредног и културног живота. Неспорна је извесна друштвена стабилност тог периода (мада не и политичка), као и значајан развој државе у различитим правцима (војска, одређене привредене гране). Србија ће између осталог издржати Царински рат са Аустроугарском монархијом, који је уследио после анексије Босне и Херцеговине 1908. године. Био је то увод у судбоносне догађаје 1914. године.
Повукао се са власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашећења добио његов други син Александар.
