Археолози су поново, након више од једног века, анализирали најстарије познате сламке за пиће из гробне хумке у близини Мајкопа на Kавказу. Археолошка ископавања спроведена давне 1897. године донела су откриће златних и сребрних сламки. Тумачење намене ових предмета у прошлости било је различито. Међутим, поновна анализа указује да су они можда служили за заједничко испијање пива.
Хумка Мајкоп је из бронзаног доба и једна је од најбогатије опремљених праисторијских хумки на северном Kавказу. Археолошка ископавања од стране Николаја Веселовског, пре више од 100 година, донела су откриће златних и сребрних сламки и украсних фигурица бикова.
Првобитно тумачење ових сламки је било да су оне представљале жезла или скиптаре, али и стубове за подупирање надстрешнице. Њихова дужина износи више од 1 м.
У хумци, где су сламке откривене, биле су сахрањене три особе и стотине драгоцених предмета.
Поновна анализа ових сламки открила је нешто друго на основу аналогија са сламкама са Блиског истока из трећег и другог миленијума пре нове ере.
Студију је спровео Институт за историју материјалне културе Руске академије науке у Санкт Петербургу, где су истраживачи проучавали дугачке сребрне и златне сламке „скиптре“ који се датују пре више од 5.000 година.
Откривено је 8 сламки дугачких преко 1 м. На себи су имале филтере за уклањање нечистоће и фигурице бикова на врху.
Намена сламки
На основу биљних остатака унутар једне сламке, односно јечменог скроба, истраживачи су претпоставили да су сламке служиле за испијање пића, могуће пива.
Пракса заједничког испијања пива била је уобичајена у раној месопотамској цивилизацији Сумера од 3. миленијума пре нове ере, са уметничким приказима дугих сламки постављених у заједничке посуде (насловна фотографија).
На Блиском истоку, ферментација јечма у пиво вероватно се датује у културу Натуфијен, пре око 13.000 година, и датује се неколико миленијума пре појаве припитомљене житарице.
Др Трифонов и његов тим су идентификовали неколико кључних сличности са таквим сумерским сламкама. Већина њих има металне цедиљке које помажу у филтрирању нечистоћа што одговара сламкама из Мајкопа.
Иако то не значи да су сламке за пиће измишљене на Kавказу, то имплицира контакте на велике удаљености и да су средином четвртог миленијума пре нове ере ови предмети постали део локалне погребне праксе.
„Ако је интерпретација тачна, ове фенси справе би биле најстарије очуване сламке за пиће до данас, јер су старе преко 5.000 година“, додао је др Трифонов.
Свеоархеологији
