Чујем глас у сивилу дана,
Говори тихо:крива си сама.
Језа подилази кожом у налету пада,
Осврћем се и тражим где је нада.
Стојим са собом у мислима о томе,
И знам да нешто око мене тоне.
Пут у магли назирем
И од одласка не зазирем.
Време одлази и не стаје
Можда само корак напред остаје.
И Богу окрећем душу и молим
Остави ми снагу да волим.
