Устанеш и прво се молитвено Богу обратиш… Најлепши почетак дана:Бог, молитва, мир у срцу, захвалност у разуму…
Онда креће фуриозни темпо:на све стране, кућа, посао, деца, телефони, рачунари, таблети… Усијање већ после пар сати.
И, у свему томе, изгуби се онај мир и радост од јутрос.
У свој тој хистерији да ли се сетимо Бога, да ли благодаримо на свему што имамо, да ли се сетимо и најкраће молитве… Тешко, самеље људе темпо, тензија да се све постигне, да се свугде стигне…
И, ноћ дође без радости, задовољства, само намргођеност, премор, резигнација…
Е није то дан какав нам треба!
Вредност дана је у другим стварма… Имам времена за молитву, утишам телефон, одем на мало ћаскање са пријатељима, јавим се неком ког дуго нисам чула, искључим компјутер, прочитам двадесетак страна књиге, загрлим оног крај мене, насмејем неког, помогнем… То је вредност дана, то је дан пун вредности…
Бирам дан вредности, бирам осмех, бирам пријатељство, бирам радост, бирам живот!
