„Свакоме би требало одредити да путује, с времена на време. Чак и више: да никада не застане дуже него што је неопходно. Човек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно место, човек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвесношћу која га чека. Промена му личи на напуштање, на губитак уложеног, неко други ће запосети његов освојени простор, и он ће почињати изнова. Укопавање је прави почетак старења, јер је човек млад све док се не боји да започиње. Остајући, човек трпи или напада. Одлазећи, чува слободу, спреман је да промјени место и наметнуте услове“. (Меша Селимовић)
Путовање: бег из свакодневнице
Да ли вам се икада десило да се осећате као да сте заробљени у свакодневној рутини попут хрчка који нон-стоп трчи у точку у свом кавезу? Чак и када смо задовољни својим приватним животом, каријером, дешава се да се због свих обавеза које имамо осећамо као да смо заглављени на једном месту и не мрдамо. Размишљање на овај начин може да нас доведе до свађа са партнером, блиским људима, осећања анксиозности, повећаног нивоа стреса или депресије.
Баш тада, мали предах, одлазак из свакодневнице, путовање, може да учини чуда за наше ментално здравље, односе са другим људима, лични и професионални живот.
Како путовања утиче на наше ментално здравље?
Путовања помажу да се осећамо смиреније: одлазак из познатог окружења нам помаже да се наше тело и ум опусте, да забораве на свакодневне проблеме и стрес који је око нас. Када се опустимо, наш ум почиње да се одмара и опоравља, а самим тим и наше тело.
Путовање помаже да се одморимо: одлазак на различита места повећава предности одмора, јер се више концентришемо на упознавање новог.
Путовања побољшавају нашу менталну моћ: хронични стрес утиче на наше памћење, доношење одлука. Одлазак на друго место и „бег“ од стварности утичу на то да се наш организам опорави и да постанемо продуктивнији када се вратимо кући.
Када путујемо повећава се наша креативност: истраживање света/околине доводи до тога да имамо више различитих идеја. Изложеност другим културама, контакт са непознатим људима током путовања, пробање другачије хране, слушање друге врсте музике утичу на нашу способност решавања проблема.
Путовање да утиче и на повећање блискости са онима које волимо. Масловљева хијерархија потреба идентификује потребу за љубављу и припадањем као једну од кључних психолошких потреба. Када путујемо са нашим вољенима појачавамо нашу везу, јер делимо заједничка искуства. Проживљавањем ових искустава ми појачавамо осећање љубави, припадности и испуњености. Истовремено и учимо доста о људима до којих нам је стало.
Путовања и промена перспективе
Одлазак од куће, промена окружења, утичу и на наша лична искуства, на то како доживљавамо свет око себе, нашу перцепцију и на наш лични развој.
Када путујемо било да је негде близу или далеко излазимо из наше зоне комфора. Одлазак у непознато буди нашег унутрашњег истраживача који нас подстиче да искусимо нешто другачије, да упијамо мирисе, укусе, звукове, језик, културу. Све око нас утиче на наше поимање света и проширује нашу реалност, наше видике.
Путовања нас уче како свет функционише. Сви смо ми затворени у наше микросветове чија нам је динамика позната. Довољно је понекад да одемо и у оближњи град, село и да видимо неку другачију стварност. Када питамо некога за правац, покушавамо да се снађемо и на мапи видимо куда је потребно да идемо учимо како да се сналазимо у свету. За ово је потребно и да комуницирамо са непознатим људима било да су у питању други путници или локално становништво. Када сте последњи пут приликом путовања попричали мало са неким непознатим и питали га више о његовој култури, обичајима? Ако то нисте до сада радили, запањили бисте се колико бисте тога научили што не можете да прочитате на интернету, ни у књигама.
Путовања нас праве авантуристима. Сусрет са непознатим, непредвиђеним ситуацијама које могу да се десе приликом путовања нас терају да размишљамо и реагујемо брзо, утичу на наше логичко размишљање. Авантура је за неког да истражује непозната и неоткривена места, за другу особу ће то да буде пробање нове хране, за трећу да шетају кроз град без помоћи Гоогле мапа… Свако од нас кроји сопствену авантуру која највише одговара његовој личности.
Сваки мини изазов који успемо да пребродимо нам повећава осећај постигнућа и независности. Када путујемо откривамо наше скривене снаге и то да смо способни да навигирамо и кроз непознато. Путовања самим тим могу да буду катализатори личног развоја, подстичу страст за новим искуствима и доживотном учењу кроз нова искуства.
Друга страна путовања
Како постоје особе код којих је жеља за путовањем увек присутна и уживају у процесу планирања, организовања и самом путу, постоје и оне који који се боје да путују.
Ходофобија представља страх од путовања. Ова фобија се манифестује на различте начине, а у њеној основи је страх. Особе које пате од ове фобије могу да се осете депресивно или нервозно пред одлазак на пут, а некад и приликом саме помисли на путовање.
Неке од баријера које спречавају пут су:
Страх од непознатог,
Страх од тога да нам се не деси нека несрећа,
Страх да нећемо моћи да комуницирамо са околином (језичка баријера),
Страх да ћемо се изгубити.
Ако вас страх држи у месту и не дозвољава да кренете на пут, психотерапија је у могућности да вам помогне како бисте пребродили своје баријере и осетили чари одласка на неко друго место.
Планирајте своје путовање
Како да искористите све предности путовања ради сопственог менталног здравља? Ево неких предлога:
Изаберите искуства уместо ствари: фокусирајте се на стварање успомена, а не на куповину превише сувенира. Некад је довољна и једна ситница да вас подсети на одређено место. Успомене су то што се највише задржава и утиче на нас.
Прихватите неочекивано: будите отворени за непланирано, за спонтане авантуре. Дозволите себи да се изгубите (буквално и фигуративно) и видите где вас то води.
Упознајте се са локалним становништвом: причајте са људима које место у ком сте називају својим домом. Научите пар фраза на локалном језику, пробајте локалну кухињу, уроните у нову културу. Никада не знате како ће то да утиче на вас и учни вас бољим.
Планирајте свој одмор: планирањем већ градите причу, ишчекујете, јавља се осећање среће.
Нека вам одлазак на путовање буде традиција: нема везе да ли ће ваш пут да буде излет у оближњу шуму, планину или одлазак на други континтент. Путујте. Путовања имају дугорочни позитиван ефекат на нас. Што чешће путујемо ти ефекти се више учвршћују. Након пута ћете се осећати боље и лакше ћете се ухватити у коштац са свим што вас чека код куће.
Истражујте непозната места: одласком на непозната места излазите из ваше зоне комфора, ниво ваше емпатије расте када сте негде где никада до тада нисте били, када упознајете нове културе.
Нека ваше путовање буде стварно ваше: планирајте путовање на основу сопствених преференција и могућности. Наравно, ако не путујете сами неки компромиси ће се правити. Важно је да сви уживате у заједничком путу.
Ваши планови за путовање могу бити велики или мали. Не морају да буду прескупи или егзотични како би имали позитиван утицај на ваше ментално здравље.
Аутор је психолог и едукант РЕБТ психотерапије
psihoterapijaipsiholoskosavetovanje
